Menopauza postala "Divlji zapad": Žene troše novac na terapije i suplemente, stručnjaci upozoravaju na zamku

Menopauza je dugo bila gotovo nevidljiva u zdravstvenom sistemu. Ženama su se često nudile malobrojne mogućnosti, a mnoge su na simptome poput valunga, nesanice, promena raspoloženja, pada libida i problema sa pamćenjem jednostavno morale da se naviknu.

- Imamo ogroman nivo obnovljenog interesovanja kakav nikada ranije nisam videla - kaže Nanet Santoro, profesorka akušerstva i ginekologije sa Univerziteta Kolorado, koja se više od 30 godina bavi menopauzom, reproduktivnom endokrinologijom i starenjem žena.

Stefani Faubion, medicinska direktorka Menopause Society i direktorka Centra za zdravlje žena klinike Mejo, smatra da je razlog za toliku potražnju jasan.

- Imate veoma angažovanu grupu žena u četrdesetim i pedesetim godinama koje imaju novac, rok koji se približava i nezadovoljenu potrebu - navodi ona.

Dve decenije gotovo se nije govorilo o menopauzi

Jedan od razloga za današnju eksploziju ponude jeste to što je menopauza dugo bila zapostavljena.

Hormonska terapija, nekada široko propisivana, naglo je izgubila popularnost nakon objavljivanja rezultata velike studije Women's Health Initiative 2002. godine. Tada je kombinovana terapija estrogenom i progestinom povezana sa povećanim rizikom od raka dojke, moždanog udara i kardiovaskularnih bolesti.

Milioni žena prestali su da koriste terapiju, dok su mnogi lekari odustali od njenog propisivanja.

- Odjednom nije bilo ničega što biste mogli da uradite. Dvadeset godina nismo to učili. Nismo o tome razgovarali. Jednostavno nije postojalo - rekla je Faubion.

U međuvremenu se razvilo nijansiranije razumevanje rezultata te studije. Stručna udruženja danas navode da je hormonska terapija i dalje najefikasniji tretman za valunge i noćno znojenje kod zdravih žena mlađih od 60 godina ili žena koje su u prvih 10 godina od početka menopauze, ukoliko za to ne postoje kontraindikacije.

Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) ove godine odobrila je uklanjanje upozorenja najvišeg nivoa, takozvanih "black box" upozorenja, sa proizvoda za hormonsku terapiju, uključujući lokalni vaginalni estrogen.

- Ima najčvršću osnovu. Odnos koristi i rizika je povoljan - kaže ginekološkinja Meri Kler Hejver.

Hormoni nisu "lek za dugovečnost"

Pored hormonske terapije, danas postoje i nehormonski lekovi odobreni za lečenje simptoma menopauze, uključujući fezolinetant i elinzanetant. Oba deluju blokiranjem neurokininskih receptora i koriste se za umerene do teške valunge i noćno znojenje.

Pre njihovog odobrenja lekari su često koristili druge lekove van njihove zvanične indikacije, među kojima su bili pojedini antidepresivi, gabapentin i oksibutinin.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da hormonsku terapiju ne treba predstavljati kao univerzalni način za produžavanje života ili sprečavanje hroničnih bolesti.

- Morate da zapamtite da žene koje su prestale da uzimaju hormonsku terapiju ili je nikada nisu koristile nisu sve završile na odeljenju za Alchajmerovu bolest niti umrle od srčanih bolesti - rekla je Santoro.

Prema njenim rečima, hormonsku terapiju prvenstveno treba posmatrati kao tretman simptoma.

- Uticaj hormona, dobar ili loš, na vaše ukupno dugoročno zdravlje je mali - navodi ona.

"Bioidentični" hormoni: personalizacija ili marketing?

Sve veći broj žena raspituje se o takozvanim "bioidentičnim" hormonima, peptidima, lekovima iz grupe GLP-1 agonista, testosteronu, pa čak i kanabisu.

Posebnu pažnju privlače komponovani "bioidentični“ hormoni, koji se reklamiraju kao personalizovanija alternativa odobrenim terapijama. Međutim, Menopause Society, Američki koledž akušera i ginekologa i Endokrinološko društvo preporučuju odobrene hormonske preparate umesto komponovanih.

Stručnjaci upozoravaju i na testiranja nivoa hormona koja se koriste kako bi se terapija "prilagodila" pojedinačnoj ženi.

- Gomile papira koje beleže nivoe hormona kod pacijentkinje gotovo su bezvredne, jer ti nivoi svakodnevno variraju - kaže Faubion.

Kako dodaje, ideja da svaka žena treba da dostigne određeni "ciljni" nivo hormona zapravo je suprotna personalizovanoj medicini, jer bi simptomi trebalo da budu jedan od ključnih faktora u odlučivanju o terapiji.

Testosteron nije univerzalno rešenje

Interesovanje za testosteron kod žena trenutno je, prema rečima stručnjaka, na najvišem nivou do sada.

Testosteron može da poboljša seksualnu želju kod određenih žena u postmenopauzi sa poremećajem seksualne želje. Međutim, dokazi da poboljšava energiju, kognitivne sposobnosti ili mišićnu masu i dalje su ograničeni.

Moguće neželjene posledice uključuju trajne promene glasa, gubitak kose i uvećanje klitorisa.

Suplementi su ogromno tržište, ali dokazi često izostaju

Suplementi predstavljaju jedan od najvećih segmenata tržišta menopauze. Istovremeno, upravo za njih često postoji najveći nedostatak pouzdanih podataka.

Za crni kohoš, na primer, nema dovoljno dokaza da ublažava valunge. Sa druge strane, nova istraživanja ukazuju da kreatin, u kombinaciji sa vežbama snage, može da poboljša mišićnu snagu kod žena srednjih godina.

- Postoje suplementi za koje praktično uopšte nema podataka - upozorava Faubion.

Pojedina istraživanja ukazuju na kratkoročne koristi određenih suplemenata i biljnih preparata, ali stručne organizacije, uključujući Menopause Society, ne preporučuju suplemente kao terapiju prvog izbora.

Influenceri preuzeli ulogu "stručnjaka"

Žena koja danas traži informacije o menopauzi može da pretraži internet, Instagram, TikTok ili da pita ChatGPT - pre nego što uopšte razgovara sa lekarom.

Istraživanja pokazuju da žene u internet diskusijama češće govore o psihosocijalnim i kognitivnim simptomima nego što se oni beleže u medicinskoj dokumentaciji.

- Znamo da je menopauza tema u kojoj se ljudi osećaju zapostavljeno od postojećih zdravstvenih informacionih sistema - kaže Rafel Hajz, profesor iz Austrije koji proučava ulogu influensera u promociji lekova i način na koji komercijalni interesi mogu da zamagle granicu između autentičnog i sponzorisanog sadržaja.

Lekari, međutim, upozoravaju da lično iskustvo nije isto što i naučni dokaz.

Meri Kler Hejver savetuje ženama da, kada naiđu na novi tretman, postave nekoliko pitanja: kakvi dokazi postoje, da li potiču iz rigoroznih istraživanja, da li je terapija odobrena, da li odgovara njihovim konkretnim simptomima i koliko košta u poređenju sa dokazanim alternativama.

- Društvene mreže su nenadmašne kada je reč o podizanju svesti, ali ne mogu da obave pravi posao medicine, a to je da konkretnu intervenciju usklade sa konkretnom osobom - rekla je ona.

Telemedicina popunjava praznine

Sve više žena pomoć traži putem interneta, posebno u sredinama u kojima nema dovoljno lekara obučenih za lečenje menopauze.

Stručnjaci navode da žene često moraju da posećuju više različitih specijalista zbog različitih simptoma.

Jedna pacijentkinja može biti upućena urologu zbog problema sa mokrenjem, reumatologu zbog bolova u zglobovima i psihologu zbog promena raspoloženja.

- Niko zapravo ne povezuje sve to - navodi Faubion.

Zbog toga telemedicinske kompanije pokušavaju da ponude sveobuhvatniji pristup. 

Ipak, stručnjaci upozoravaju da nove i popularne terapije ne znače automatski i dokazano efikasne terapije.

- Žene koje su ispred nas ne žele da čekaju 10 do 20 godina na rezultate velikog kliničkog ispitivanja ili da se smernice promene -  rekla je Mindy Goldman, profesorka akušerstva i ginekologije na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku.

Ali stručnjaci upozoravaju da "dokazi koji se razvijaju" nisu isto što i potvrđeni dokazi.

- U prošlosti smo mnogo puta dokazano pogrešili oslanjajući se na podatke iz opservacionih studija. Naša najveća briga je da, pre svega, ne nanesemo štetu, a nisam uverena da je neke od ovih praksi ne nanose - upozorava Faubion.

Santoro smatra da današnji informacioni sistem često nagrađuje brzinu više nego naučnu rigoroznost.

Ono što se ljudima govori jeste: "Možete da preduhitrite ono što dolazi." Ali, pošto nemamo dovoljno dobrih dokaza, to zapravo znači da ste deo eksperimenta - zaključuje ona.

Kurir.rs/ JAMA Medical News