Doktorka Ana Opanković sa Klinike za psihijatriju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije za RTS je rekla da je nemoguće pouzdano dati podatak koliko ljudi ima problema sa kvalitetom sna, redovnošću spavanja, da li spava koliko treba i da li je povećan broj ljudi koji imaju problema sa nesanicom, ali je činjenica da je nesanica veliki zdravstveni i javnozdravstveni, pa čak i ekonomski problem.
- Statistika kaže da se nesanica češće javlja kod starijih osoba, da su žene pod većim rizikom od nesanice i meni je bio zanimljiv podatak, na koji sam naišla da razvedeni češće pate od nesanice od onih koji su u braku i oni koji nikada nisu bili u braku - napominje doktorka.
Oko 50 % ljudi na godišnjem nivou ima kratkotrajnu nesanicu
Nesanica može biti izolovani poremećaj, odnosno primarna nesanica ili nesanica u sklopu brojnih drugih poremećaja uključujući i organske, odnosno sistemske bolesti, ali i psihijatrijske bolesti, napominje doktorka Opaković. U tom kontekstu treba razmatrati i faktore rizika.
- Kada je reč o organskim poremećajima koji mogu uzrokovati nesanicu, tu su pre svega kardiovaskularna oboljenja, pulmološka oboljenja kao što je hronična opstruktivna bolest pluća i astma, zatim endokrini poremećaji, dijabetes, neurološka oboljenja, migrena ili moždani insult - kaže dr Opaković.
Kada je reč o psihijatrijskim poremećajima, kod gotovo svih psihijatrijskih problema može doći i do poremećaja spavanja.
- Ako pričamo o poremećaju spavanja, postoji neka genetska predispozicija, pa je zapaženo da osobe koje imaju među bliskim srodnicima, ljude koji pate od nesanice, imaju veći rizik od razvoja nesanice - dodaje dr Opanković.
Takođe, ljudi koji na stres reaguju nespavanjem su pod većim rizikom da razviju problem hronične nesanice. Takođe, je važno istaći da statistika kaže da nekih 50 odsto, dakle svaki drugi čovek na godišnjem nivou ima kratkotrajnu nesanicu. Ali to nije poremećaj koji zahteva stručni pristup odnosno lečenje, već ukoliko se ponavlja ili ukoliko pređe u hronicitet.
Na nesanicu utiču kofein, hrana, prejako svetlo
Oko 20 do 30 odsto populacije boluje od hronične nesanice. Za dijagnozu nesanice je neophodno vođenje preciznog dnevnika spavanja. Dakle, šta radimo kada odlazimo u krevet i da pokušamo da identifikujemo potencijalne uzročnike nesanice.
- Najčešće su među uzročnicima upravo svetlosni i zvučni signali u spavaćoj sobi koje treba eliminisati. Zatim ukoliko se prejedemo ili ukoliko izostavimo obrok u potpunosti, dakle nije dobro ni da idemo gladni u krevet, ali ni sa previše hrane unete u organizam. Takođe unos kofeina u povećenim količinama, naročito u popodnevnim satima, kod određenih ljudi povećava rizik od nesanice - napominje doktorka.
Ljudi često posežu za alkoholom verujući da će im pomoći da se uspavaju, ali alkohol može da ima kontraefekat i da dodatno razbudi.
Nesanica se ne meri trajanjem spavanja
Doktorka Opakovićističe da se nesanica se meri problemima koji su vezani za uspavljivanje, a ne vremenom provedenim u spavanju.
- Ukoliko nam treba duže od 30 minuta da se uspavamo, zatim ukoliko imamo problem da održimo kontinuitet spavanja i ukoliko se budimo u ranim jutarnjim časovima - ističe doktorka.
Možemo imati jedan od ova tri problema ili samo jedan i njih prati to da narednog dana imamo problem u svakodnevnom funkcionisanju bilo na profesionalnom ili socijalnom planu.
- Oni se ogledaju u smanjenoj koncentraciji, afektivnoj razdražljivosti, nemogućnosti da se odgovori adekvatno na svakodnevne zadatke. Taj problem, u principu, traje oko mesec dana kad mi kažemo da se radi o hroničnoj nesanici - ističe dr Opaković.
Za postavljanje dijagnoze nesanice neophodni su detaljni anamnestički podaci. Fizički pregled kako bi se isključili organski uzročnici nesanice i psihijatrijski pregled da se isključi neko drugo psihijatrijsko oboljenje u okviru koga se nesanica javlja kao poremećaj, odnosno simptom.
U lečenju nesanice važan je individualni pristup
U terapiji nesanice na prvom mestu je važan higijensko-dijetetski režim, odnosno eliminisanje svih potencijalnih uzročnika nesanice. Zatim se pribegava kognitivno-bihevioralnim tehnikama koje nekada dovode do regulacije sna.
- Ukoliko ni to ne dovede do regulacije i ukoliko se radi o neorganskoj nesanici, onda postoje protokoli za lečenje nesanice. Ukoliko je potrebno duže lečenje, to stručnjak mora da proveri. Ono što je takođe jako važno, individualni pristup svakom pacijentu i svakoj nesanici ponaosob - naglašava dr Ana Opanković.
Prenela: O.M.
(kurir.rs/rts.rs)
NE PROPUSTITE
