Sa dolaskom prvih toplih dana pojavili su se i krpelji, čiji ubod na koži može da prođe bez posledica, ali može i da prenese Lajmsku bolest. Krpelj je sitan parazit koji živi u bujnom zelenilu i visokoj travi, i u prirodi je aktivan od ranog proleća do kasne jeseni.
Koliko je krpelja u Srbiji zaraženo i koliko njih su potencijalni prenosioci Lajmske bolesti ne postoje precizni podaci. Istraživanja rađena za Beograd pokazala su da je jedna trećina krpelja zarazna, odnosno da mogu da prenesu tu bolest. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" u Srbiji se godišnje u proseku prijavi oko 800 obolelih od Lajmske bolesti u svim starosnim kategorijama.
Testiranje o trošku Fonda omogućeno u državnim ustanovama nakon procene lekara
Domaći mediji početkom aprila preneli su vest da je država omogućila uslugu testiranja krpelja u državnim ustanovama o trošku RFZO-a. Testiranje na Lajmsku bolest radi se o trošku Fonda nakon procene zdravstvenog radnika i izdavanja uputa u Domu zdravlja. Odluku kada i koje analize je potrebno uraditi, donosi isključivo lekar.
U RFZO navode da u slučaju ujeda krpelja osiguranik odlazi u Dom zdravlja gde lekar obavi radi i uklanjanje krpelja.
- Zdravstveni radnik koji je diplomirao na Medicinskom fakultetu je predstavnik struke i odlučuje, a ne RFZO, da li je potrebno da se uklonjeni krpelj pošalje na analizu. U slučaju da donese odluku o testiranju krpelja, doktor izdaje uput s kojim osiguranik odnosi krpelja u državnu ustanovu - Gradski zavod za javno zdravlje, gde se testiranje krpelja obavlja o trošku RFZO.
Krpelji borave na šumovitim područjima i na neobrađenoj vegetaciji, ali i uz polja, u baštama, živim ogradama i slično. Prisutni su od ranog proleća do kasne jeseni, a najaktivniji su u maju i junu. Hrane se krvlju ljudi i mnogih životinja, a ukoliko su zaraženi, prenose uzročnika zarazne bolesti vreme hranjenja, navodi se na sajtu Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
Istraživanja ranije rađena za Beograd pokazala su da je jedna trećina krpelja zarazna, odnosno da mogu da prenesu tu bolest.
Krpelj mora da bude prisutan na koži bar 48 sati da bi došlo do infekcije. Krpelji se uglavnom nalaze na niskoj vegetaciji, do visine od jednog metra, a svojim usnim delom se zakače na životinje i ljude koji tuda prolaze. Sisaju krv dva do sedam dana pre nego što ponovo padnu na vegetaciju. Rizik od infekcije je veći što je boravak krpelja na telu duži. Ubod insekta je bezbolan, a mesto uboda ne boli i ne svrbi, navodi "Batut".
Kako se vade krpelji?
Krpelj se može izvaditi i bez lekarske asistencije uz pomoć obične pincete. Potrebno je da ga pincetom uhvatite što bliže koži. Laganim pokretima uz blago okretanje levo desno izvadite ga iz kože. Ukoliko deo krpelja ostane ispod kože videće se mala crna tačka, koju je potrebno izvaditi iglom i pincetom. Nikada nemojte krpelja natapati alkoholom, uljima, benzinom i drugim tekućinama pošto će tako samo da ispusti toksične materije u vaš organizam.
Šta posle ujeda?
Ukoliko je krpelj koji vas je ujeo bio zaražen postoji rizik od javljanja Lajmske bolesti. Simptomi bolesti se mogu javiti i do mesec dana kasnije. Zato je važno da vodite evidenciju o ubodu krpelja i svog lekara obavestite ukoliko je došlo do javljanja simptoma.
Lajmska bolest - od crvenila do invaliditeta
Najpre se javlja bubuljica oko koje se pojavljuje crvenilo u koncentričnim krugovima. Do toga može doći tri dana posle uboda, ali i čitavih 32 dana.
Narednu grupu simptoma čine svrab, žarenje, uvećane i bolne limfne žlezde, povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima...
Ukoliko se Lajmska bolest ne leči, može doći i do promena na nervnom sistemu, otoka na zglobovima, poremećaja ritma srca, što u nekim slučajevima može da prouzrokuje trajnu invalidnost.
Zaraznost ove godine od 15 do 35 %
Na sajtu VMA stoji da rezultati ispitivanja aktivnosti krpelja ukazuju da brojnost i pojavljivanje ovog insekta u prirodi variraju u zavisnosti od klimatsko-meteoroloških uslova, dok je utvrđena zaraženost krpelja na ispitivanim lokalitetima u Beogradu ove godine od 15 do 35 odsto.
Koji je najbolji vid prevencije od krpelja?
• Izbegavati boravak u šumama,u nekultivisanoj bujnoj prirodi sa puno rastinja
• Naneti na kožu repelent (npr. Autan) pre odlaska u prirodu
• Nositi svetlu odeće koja pokriva ruke i noge, a pantalone uvučene u čarape
Testiranje krpelja na Lajmsku bolest moguće je uraditi i na Vojno medicinskoj akademiji. Kako su nam rekli u Institutu za epidemiologiju VMA, za civile ova usluga se naplaćuje 3.560 dinara. Donošenje krpelja na analizu, kako kažu je preporuka, jer u slučaju da je zaražen Lajmskom bolešću, potrebna je dalja konsultacija sa lekarom opšte prakse kako bi pacijent znao da li je potrebno da uzima i antibiotike. Na ovaj način pacijent će izbeći bespotrebno uzimanje antibiotik, jer najveći broj krpelja nije zaražen.
V. N./O.M.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
