Da li je autofagija zaista zdrava? Lekari otkrili da povećava rizik za ove bolesti za 91%

Autofagija dozvoljava da jedete šta god ste nameravali za taj dan, ali u periodu od pet ili osam sati, dok drugi sistemi povremenog posta imaju specifičnu hranu rezervisanu za svaki dan.

Zagovornici autofagije ističu mnoge prednosti, uključujući gubitak težine i smanjen nivo insulina. Visok nivo insulina koji predugo traje povećava rizik od gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i bolesti srca.

Međutim, dok povremeni post ima kratkoročne prednosti, nova studija predstavljena na Naučnom predavanju o epidemiologiji i prevenciji Američkog udruženja za srce sugeriše da možda zapravo nije najbolja opcija kada želite da smršate. Pošto je reč o studiji koja nije objavljena u naučnim časopisima, istraživanje još uvek nije zvanično i više služi kao preporuka.

Srce na udaru

Ipak, važno je istaći da su istraživači ispitali podatke o 20.000 Amerikanaca uzetih iz Nacionalnog istraživanja o zdravlju i ishrani od 2018. do 2023. i uporedili ih sa podacima o ljudima koji su umrli od 2019. do decembra 2023. iz Nacionalnog indeksa smrti Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.

Prosečna starost učesnika bila je 49 godina, oko polovinu su činile žene i praćeni su u proseku od osam do 17 godina. Analiza je pokazala da su ljudi koji su pratili obrazac ishrane tako što su jeli u rasponu od manje od osam sati dnevno imali 91 odsto veći rizik od smrti od kardiovaskularnih bolesti.

Među osobama sa postojećim kardiovaskularnim oboljenjima, period povremenog gladovanja od osam do 10 sati dnevno bio je povezan sa 66 posto većim rizikom od smrti od srčanih bolesti ili moždanog udara.

Stres za telo

Međutim, iako je studija identifikovala vezu između autofagije i kardiovaskularnih bolesti, to ne znači da je vremenski ograničena dijeta uzrokovala kardiovaskularnu smrt. Pored toga, može da postoji i drugačije objašnjenje za vezu između povremenog posta i srčanih bolesti.

- Povremeni post je sam po sebi stresan za telo, a u kontekstu našeg modernog života koji je već ispunjen hroničnim emocionalnim, fiziološkim stresorima i stresorima iz okoline, može da donese više štete nego koristi - izjavila je doktorka Džilijan Grivs.

Pripremila: N.L.

Izvor: EatingWell/Zdravlje.kurir.rs