Razumevanje zašto se prejedamo nezdravom hranom dugo je bila misterija, posebno tačna dešavanja u našem mozgu koja stoje iza ovog mehanizma.

Kada biramo nezdravu hranu bogatu šećerom, mastima i solju, malo je reći da nam telo prepravljuje hormon zadovoljstva. Naučnici su istraživali upravo ovu vezu i došli do zanimljivih otkrića.

Novo istraživanje objavljeno u časopisu "Cell Metabolism" razotkrilo je unutrašnje neuronske veze, tačnije odvojene puteve za žudnju za mastima i šećerom. Istraživači tvrde da kombinacija ovih puteva podstiče našu želju da jedemo više nego obično. Takođe su utvrdili da su nervne ćelije u crevima, a ne ćelije ukusa u ustima, ključni faktor.

Dodali su da masti i šećer aktiviraju različite puteve između creva i mozga, što objašnjava zašto krofna može da bude tako neodoljiva.

devojka-hrana-zdrava-hrana-nezdrava-hrana.jpg
Shutterstock 

Dopaman kao nagrada

Tim je koristio najsavremeniju tehnologiju za direktno mapiranje neurona masti ili šećera u sistemu vagusnog nervnog sistema i pokazao da oba tipa neurona izazivaju oslobađanje dopamina u centru za nagrađivanje smeštenim u mozgu.

Ti putevi, koji potiču iz creva, prenose informacije o tome šta smo jeli direktno u mozak i time utiču na apetit.

Ovo otkriće baca svetlo na to zašto dijete tako lako propadaju. Ljudski mozak može da bude suptilno programiran da traži kombinacije sa visokim sadržajem masti i šećera, bez obzira na trud osobe da se tako ne hrani.

Komunikacija između creva i mozga odvija se ispod nivoa svesti, tako da možemo da žudimo za ovom vrstom hrane, a da toga nismo ni svesni.

kronova-bolest-shutterstock-1886551888.jpg
Shutterstock 

Nova nada

Tim očekuje da će ovo istraživanje pružiti nadu za razvoj strategija i tretmana protiv gojaznosti. Regulisanje sistema nagrađivanja creva i mozga moglo bi da ponudi novi pristup suzbijanju nezdravih navika u ishrani.

Pripremila: N.L.

Izvor: Novi list.hr/Zdravlje.kurir.rs