Kada biramo nezdravu hranu bogatu šećerom, mastima i solju, malo je reći da nam telo prepravljuje hormon zadovoljstva. Naučnici su istraživali upravo ovu vezu i došli do zanimljivih otkrića.
Novo istraživanje objavljeno u časopisu "Cell Metabolism" razotkrilo je unutrašnje neuronske veze, tačnije odvojene puteve za žudnju za mastima i šećerom. Istraživači tvrde da kombinacija ovih puteva podstiče našu želju da jedemo više nego obično. Takođe su utvrdili da su nervne ćelije u crevima, a ne ćelije ukusa u ustima, ključni faktor.
Dodali su da masti i šećer aktiviraju različite puteve između creva i mozga, što objašnjava zašto krofna može da bude tako neodoljiva.
Dopaman kao nagrada
Tim je koristio najsavremeniju tehnologiju za direktno mapiranje neurona masti ili šećera u sistemu vagusnog nervnog sistema i pokazao da oba tipa neurona izazivaju oslobađanje dopamina u centru za nagrađivanje smeštenim u mozgu.
Ti putevi, koji potiču iz creva, prenose informacije o tome šta smo jeli direktno u mozak i time utiču na apetit.
Ovo otkriće baca svetlo na to zašto dijete tako lako propadaju. Ljudski mozak može da bude suptilno programiran da traži kombinacije sa visokim sadržajem masti i šećera, bez obzira na trud osobe da se tako ne hrani.
Komunikacija između creva i mozga odvija se ispod nivoa svesti, tako da možemo da žudimo za ovom vrstom hrane, a da toga nismo ni svesni.
Nova nada
Tim očekuje da će ovo istraživanje pružiti nadu za razvoj strategija i tretmana protiv gojaznosti. Regulisanje sistema nagrađivanja creva i mozga moglo bi da ponudi novi pristup suzbijanju nezdravih navika u ishrani.
Pripremila: N.L.
Izvor: Novi list.hr/Zdravlje.kurir.rs
NE PROPUSTITE
