Nažalost, većina ovih promena je povezana smanjenim fokusom, a izražava se kroz ponašanja kao što su povećana razdražljivost, agresivnost, anksioznost i osećaj „magle u mozgu“.
Promene u temperaturi vašeg mozga mogu biti iz unutrašnjih izvora (groznica) ili spoljašnjih (vruće vreme). Ali u oba slučaja, kako se temperatura vašeg mozga povećava, tako se dešavaju i negativna ponašanja.
Medicinska škola Jejla nedavno je objavila rad u časopisu Journal of Neural Engineering u kojem se čak zaključuje da „mala povećanja temperature uz stimulisanje mozga mogu duboko da promene moždanu aktivnost“. Studija iz 2021. godine takođe je otkrila da se, kako temperatura raste iznad 24 stepena Celzijusa, mogu primetiti promene u kognitivnim performansama.
Visoke temperature utiču na nurone u mozgu
- Kratka izloženosti visokim temperaturama, kao što je sedenje u sauni, su dobre za vas i čak mogu da povećaju vašu otpornost i poboljšaju vaš fokus. Međutim, duži periodi ekstremne vrućine su potencijalno problematični jer promene u hemiji mozga mogu dovesti do toga da se neuroni ili prebrzo ili presporo aktiviraju, ponekad čak i „utihnu", što može uticati na to kako osoba razmišlja, priseća se, oseća i spava - kaže Kerolajn Lif, neuronaučnik i stručnjak za mentalno zdravlje.
Ovo, zauzvrat, može nekoga učiniti umornijim, preopterećenim, agresivnijim i razdražljivijim, i može dodatno iscrpiti energiju iz mozga i tela, čineći da se osećamo još gore, objašnjava ona.
Dakle, šta se tačno dešava sa mozgom kada se pregreje? Čini se da se nekoliko međusobno povezanih stvari dešava odjednom.
Neuravnoteženost neurotransmitera: Neurotransmiteri su hemikalije koje prenose signale između nervnih ćelija. Pregrevanje može poremetiti ravnotežu neurotransmitera u mozgu. Neravnoteža u neurotransmiterima može uticati na raspoloženje, spoznaju i ponašanje i može dovesti do simptoma kao što su zbunjenost, razdražljivost i poteškoće u koncentraciji.
Neravnoteža elektrolita: Pregrevanje može prouzrokovati da telo izgubi elektrolite kroz znojenje. Elektroliti su neophodni za održavanje pravilne funkcije nerava, kontrakcije mišića i ravnoteže tečnosti. Disbalans elektrolita može dovesti do grčeva u mišićima, slabosti, a u teškim slučajevima čak i napadaja.
Oštećene kognitivne funkcije: Visoke temperature mogu narušiti kognitivne funkcije i donošenje odluka. Studije su pokazale da na zadatke koji zahtevaju pažnju, pamćenje i razmišljanje pregrevanje mozga može negativno da utiče što može dovesti do smanjenja performansi.
Rizik od toplotnog udara: U ekstremnim slučajevima, produženo pregrevanje može dovesti do toplotnog udara, stanja opasnog po život. Toplotni udar nastaje kada se temperatura tela podigne na opasne nivoe, što dovodi do konfuzije, gubitka svesti, napadaja, pa čak i kome. Toplotni udar može izazvati trajno oštećenje mozga ako se ne leči blagovremeno.
Smanjeni nivoi kiseonika u krvi: Pregrevanje ponekad može izazvati plitko i ubrzano disanje, što može dovesti do smanjenja nivoa kiseonika u krvi. Niži nivoi kiseonika mogu oštetiti funkciju mozga i doprineti osećaju konfuzije i dezorijentacije.
Upala: Povišena telesna temperatura može izazvati inflamatorni odgovor u telu, uključujući mozak. Upala u mozgu može potencijalno doprineti neurološkim poremećajima i uticati na kognitivne funkcije.
Povećani protok krvi : Jedan od početnih odgovora na pregrevanje je povećanje protoka krvi u mozgu. Ovo je pokušaj tela da ohladi mozak i održi njegovu normalnu temperaturu. Međutim, prekomerni protok krvi ponekad može dovesti do otoka i povećanog pritiska unutar lobanje, potencijalno uzrokujući glavobolje, vrtoglavicu, pa čak i nesvesticu.
Uticaj na krvno-moždanu barijeru: Krvno-moždana barijera je zaštitni sloj koji reguliše prolaz supstanci između krvotoka i mozga. Pregrevanje i zapaljenje mogu ugroziti integritet krvno-moždane barijere, potencijalno dozvoljavajući štetnim supstancama da uđu u mozak i izazovu oštećenja.
Na ove načine zaštitite možak i telo
Ako primetite da počinjete da osećate posledice trenutnh vremenskih prilika, ključno je da preduzmete hitne korake da se ohladite i izbegnete pregrevanje.
Evo nekoliko načina da snizimo temperaturu našeg mozga i tela:
Ostanite dobro hidrirani: Uzimanje puno vode može pomoći da vaše telo i mozak budu u ravnoteži. Sisanje leda kada vam je previše toplo takođe može pomoći da se telo hidrira i brzo ohladi.
Ostanite u (ili tražite) hladnije okruženje: Ako je moguće ostanite kod kuće i održavajte vazduh u svom prostoru hladnim. Kada to nije moguće, pokušajte da provedete što više vremena u područjima sa niskim temperaturama. Ovo uključuje večernje periode i noć. Najbolje je okruženje sa ventilatorima i klima uređajem.
Istuširajte se hladnijom vodom: Čak i jedan do tri minuta u hladnoj vodi može vam pomoći da smanjite temperaturu.
Deca treba dobro da se hnane i ostanu aktivna: Deci je često potrebna dodatna pažnja kako bi se sprečilo pregrevanje. Pored gore navedenih preporuka, važno je osigurati da deca svakodnevno dobijaju hranljive materije koje su im potrebne. Igre u zatvorenom i čitanje su sjajni načini da ih održite angažovanim, ali rashlađenim.
Prenela: O.M.
(izvor: Forbes.com/Zdravlje.kurir.rs)
NE PROPUSTITE
