Kako se radi dopler karotida? Evo zašto je ovaj test ključan za spašavanje života
Ako ste upućeni na ultrazvuk karotida, poznat i kao karotidni dopler, verovatno imate mnogo pitanja. To je jedan od najvažnijih neinvazivnih testova u savremenoj medicini.
Ovaj test lekarima pruža direktan uvid u stanje arterija koje snabdevaju mozak krvlju i kiseonikom, i predstavlja osnovni alat u prevenciji moždanog udara. Važno je znati da je ovo potpuno bezbolna, bezbedna i rutinska dijagnostička metoda koja ne koristi jonizujuće zračenje.
Svaka osoba ima dve karotidne arterije, po jednu sa svake strane vrata, koje su ključne jer dovode oksigenisanu krv iz srca u mozak. One, kao i vertebralne arterije, se pregledaju ovom metodom.
Polučasovni pregled
Sam pregled se izvodi dok udobno ležite na leđima, a radiolog će vam na vrat naneti topli gel na bazi vode. Ovaj gel omogućava sondi, malom uređaju koji se nežno pritiska i pomera po koži, da šalje i prima zvučne talase i stvara detaljnu sliku unutrašnjosti arterija u realnom vremenu na ekranu. Čitav postupak obično traje 20 do 30 minuta, a nakon njega nema ograničenja i možete se odmah vratiti svojim svakodnevnim aktivnostima.
Lekar neće samo posmatrati na ekranu da li postoji suženje, već i brzinu protoka krvi kroz arterije. Glavni cilj je otkrivanje aterosklerotskih plakova – naslaga masti, kalcijuma i drugih supstanci koje se nakupljaju na zidovima arterija.
Postoji mnogo razloga za naručivanje ovog testa, ali najčešće je povezan sa procenom rizika od moždanog udara. Vaš lekar može posumnjati na suženje (stenozu) ili blokadu karotidnih arterija ako imate faktore rizika kao što su visok krvni pritisak (hipertenzija), visok holesterol, dijabetes, prekomerna težina ili porodična istorija srčanih i moždanih udara.
Možda ćete takođe morati da uradite test ako ste imali simptome koji ukazuju na tranzitorni ishemijski napad (TIA), poznat i kao mini-moždani udar. To uključuje iznenadnu slabost u licu, ruci ili nozi, probleme sa vidom na jednom oku ili teškoće u govoru. Ponekad, vaš lekar može čuti neobičan šum (šum) u vašim arterijama tokom pregleda stetoskopom, što je takođe jasan znak za dalju dijagnozu Dopler ultrazvukom.
Tokom pregleda, dok tehničar pomera sondu, možete čuti pulsirajući zvuk koji predstavlja protok vaše krvi. Lekar gleda na ekran ne samo da bi video da li postoji suženje, već i da bi video koliko brzo krv teče kroz arterije. Glavni cilj je otkrivanje aterosklerotskih plakova – naslaga masti, kalcijuma i drugih supstanci koje se nakupljaju na zidovima arterija.
Vremenom, ovi plakovi mogu suziti ili potpuno blokirati arteriju, ili se komad krvi (embolus) može odvojiti od njihove površine i dospeti do mozga, uzrokujući moždani udar.
Stepen suženja je ključni faktor. Stenoza od 50 do 69 procenata se smatra umerenom, dok stenoza veća od 70 procenata predstavlja značajan rizik i zahteva pažljivo planiranje lečenja.
Otkrivanje „nestabilnih“ plakova
Međutim, savremena dijagnostika ide korak dalje od pukog merenja procenta suženja. Kvalitetan ultrazvučni pregled može otkriti i takozvane „ranjive“ ili „nestabilne“ plakove, koji su posebno opasni. Lekari analiziraju sastav plaka – da li je mekan i bogat lipidima, da li ima krvarenje unutar sebe (intraplakalno krvarenje) ili ulcerisanu, neravnu površinu.
Takvi plakovi imaju znatno veći rizik od rupture i izazivanja ishemijskog događaja, čak i ako ne izazivaju značajno suženje. U nekim, ređim slučajevima, posebno kod mlađih pacijenata, ultrazvuk može otkriti i disekciju karotidne arterije – rupturu zida krvnog suda, što je takođe jedan od važnih uzroka moždanog udara i zahteva hitan i specifičan tretman.
Nalazi ultrazvuka karotida su osnova za dalje odluke. Važno je naglasiti da čak i ako se otkrije značajno suženje, to ne znači automatski da je neophodna operacija. Prema smernicama Evropskog kardiološkog društva, prva i osnovna linija lečenja je optimizovana terapija lekovima. Uključuje lekove za snižavanje holesterola (statine), usmerene na smanjenje LDL holesterola ispod 1,4 mmol/l, antitrombocitnu terapiju (obično aspirin u niskim dozama) radi sprečavanja stvaranja ugrušaka i strogu kontrolu krvnog pritiska i dijabetesa. Pored toga, promene načina života, poput prestanka pušenja i redovne fizičke aktivnosti, su neophodne.
Kada je operacija neophodna?
U slučajevima kada je pacijent nedavno imao simptome (TIA ili blagi moždani udar) i stenoza je veća od 50 procenata, ili kod asimptomatskih pacijenata sa veoma visokim stepenom suženja (obično >70-80%) i karakteristikama ranjivog plaka, razmatra se revaskularizacija.
Postoje dve glavne metode: karotidna endarterektomija (CEA), hirurška procedura kojom se fizički uklanja plak iz arterije, i postavljanje karotidnog stenta (KAS), endovaskularna metoda kojom se arterija širi balonom i podržava metalnom mrežicom.
Odluku o tome koja je metoda bolja donosi multidisciplinarni tim u zavisnosti od nalaza, starosti pacijenta i drugih bolesti. Ultrazvuk, dakle, nije samo dijagnostički alat, već i putokaz koji vodi ceo tretman sa jednim ciljem – očuvanjem zdravlja vašeg mozga.
Izvor: ordinacija.vecernji.hr/Zdravlje.Kurir.rs
Ova hrana ključna je za zdrave arterije: Čisti loš holesterol i snižava krvni pritisak
