Šećer polako, ali sigurno uništava srce: Od upale i ateroskleroze do srčanog i moždanog udara
Pored poznatijih krivaca u ishrani, poput natrijuma i zasićenih masti, sve je više dokaza da prekomeran unos šećera može štetno uticati na srce.
Dodati šećer pokazuje jasnu povezanost sa negativnim zdravstvenim efektima. Od povećanja nivoa „lošeg“ holesterola do povećanog rizika od dijabetesa i gojaznosti - koji su faktori rizika za kardiovaskularne bolesti - evo šta treba da znate o tome kako šećer utiče na zdravlje srca.
Šta nauka kaže o šećeru i zdravlju srca?
Istraživanja pokazuju da ishrana bogata takozvanim „slobodnim šećerima“ — šećerima koji se dodaju hrani ili se prirodno nalaze u voćnim sokovima, medu i sirupima - može povećati rizik od srčanih bolesti i moždanog udara.
Jedna studija, na primer, analizirala je prehrambene navike više od 110.000 ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu tokom perioda od devet godina. Naučnici su otkrili da je sa svakim povećanjem unosa slobodnih šećera za pet odsto, rizik od razvoja srčanih bolesti bio veći za šest odsto, a rizik od moždanog udara za 10 odsto.
- Studije su pokazale povezanost između povećanog unosa šećera i nepovoljnih efekata na lipoproteine - kaže dr Dejvid Kork (David Cork), sertifikovani kardiolog u klinici Scripps u La Hoji, Kalifornija.
Kada jetra prerađuje prevelike količine šećera, proizvodi više triglicerida, objašnjava dr Kork. Takođe može da proizvodi manje HDL („dobrog“) holesterola i više LDL („lošeg“) holesterola. Ovo se povezuje sa koronarnom bolešću srca, perifernom arterijskom bolešću i moždanim udarom.
Prekomeran unos šećera takođe je povezan sa razvojem faktora rizika za kardiovaskularne bolesti, poput dijabetesa tipa 2 i gojaznosti.
Osobe sa dijabetesom imaju dvostruko veći rizik od moždanog udara u odnosu na one bez dijabetesa, a veća je verovatnoća i da će ranije u životu razviti srčane bolesti ili doživeti moždani udar.
Kako previše šećera oštećuje kardiovaskularni sistem?
Da bi se razumela veza između šećera i kardiovaskularnih bolesti, korisno je znati šta se dešava u organizmu kada unosite previše šećera putem ishrane.
Problemi sa krvnim sudovima
Dugotrajan unos velikih količina prerađenog šećera može vremenom oštetiti unutrašnji sloj krvnih sudova.
- Višak šećera može doprineti ubrzanom razvoju ateroskleroze (nakupljanje plaka unutar zidova krvnih sudova). To na kraju može dovesti do suženja izuzetno važnih arterija koje snabdevaju krvlju srce, mozak, ekstremitete ili druge organe - kaže dr Kork.
Insulinska rezistencija
- Kada u krvotoku imamo višak šećera, organizam na to reaguje oslobađanjem insulina - objašnjava dr Metju Landri, nutricionista i član Nutricionog odbora Američkog udruženja za srce (AHA), kao i docent na Univerzitetu Kalifornije u Irvinu.
Ako telo stalno mora da koristi insulin kako bi snizilo nivo šećera u krvi, može doći do razvoja insulinske rezistencije.
- To je ključni faktor rizika za dijabetes tipa 2 - kaže dr Landri.
Povišen nivo šećera u krvi, koji se javlja kod osoba sa loše kontrolisanim dijabetesom, može izazvati visok krvni pritisak, što dodatno opterećuje srce. Gojaznost takođe povećava krvni pritisak i dovodi do nakupljanja masnoća u arterijama, što je faktor rizika za moždani i srčani udar.
Upala
Postoje sve više dokaza koji pokazuju da višak šećera može povećati sistemsku upalu u celom organizmu kaže Landri.
Doktor Kork dodaje da je povišen nivo šećera povezan je sa razvojem gojaznosti, koja je sama po sebi stanje hronične upale.
- Neke studije su pokazale da je gojaznost povezana sa povećanim rizikom od kongestivne srčane insuficijencije i koronarne bolesti srca.
Koliko je šećera previše?
Prosečna odrasla osoba u SAD dnevno unese oko 17 kašičica dodatog šećera - što je oko 26 kilograma godišnje - gotovo tri puta više od količine koju preporučuje Američko udruženje za srce (AHA).
AHA savetuje da dodati šećeri ne čine više od šest odsto dnevnog kalorijskog unosa. Kod standardne ishrane od 2.000 kalorija dnevno, to iznosi oko 6 kašičica (24 grama) šećera.
Da li je uopšte u redu unositi šećer?
Šećer je generalno bezbedan za većinu ljudi ako se konzumira u umerenim količinama. Umesto potpunog izbacivanja šećera iz ishrane, dr Landri preporučuje da obratite više pažnje na ukupan dnevni unos.
- Na deklaracijama hrane sada mora da bude navedeno da li proizvod sadrži dodati šećer - kaže on. To može pomoći da bolje razumete koliko šećera unosite i gde možete da napravite zamene sa manje šećera. Iznenađujuće velike količine šećera nalaze se u proizvodima poput preliva za salatu, voćnih sokova i sličnih namirnica.
Cilj bi trebalo da bude uravnotežena ishrana sa malo natrijuma i zasićenih masti, a bogata integralnim namirnicama i vlaknima, kako bi se podržalo zdravlje srca.
Šta je sa veštačkim zaslađivačima?
Neki zaslađivači takođe mogu doprineti razvoju srčanih bolesti. Jedna opservaciona studija ispitivala je potencijalni uticaj veštačkih zaslađivača kod više od 100.000 ljudi.
Istraživači su otkrili da je redovna konzumacija aspartama - koji je činio gotovo 60 odsto ukupnog unosa veštačkih zaslađivača među učesnicima - povezana sa povećanim rizikom od moždanog udara. Dva druga veštačka zaslađivača, acesulfam-kalijum i sukraloza, bila su povezana sa povećanim rizikom od koronarne bolesti srca.
Ukupno gledano, osobe koje su unosile značajne količine veštačkih zaslađivača imale su gotovo 20 odsto veći rizik od moždanog udara i drugih cerebrovaskularnih događaja (koji ometaju protok krvi ka mozgu), kao i skoro 10 odsto veći rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Izvor: everydayhealth.com/zdravlje.kurir.rs
Sedam saveta kardiologa za osobe sa dijabetesom: Evo kako da sačuvate zdravlje srca
