5 svakodnevnih navika koje tiho podižu nivo holesterola: Kadiolog otkriva gde grešimo
Povišen holesterol često se naziva "tihim"cstanjem jer retko daje simptome sve dok ne dovede do ozbiljnih problema, poput srčanog ili moždanog udara. Prema podacima World Heart Federation, visok holesterol doprinosi milionima smrtnih slučajeva svake godine i predstavlja jedan od glavnih faktora rizika za bolesti srca širom sveta. Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da uzroci nisu uvek očigledni. U mnogim slučajevima veliku ulogu imaju svakodnevne navike, način ishrane, nivo fizičke aktivnosti, pa čak i kvalitet sna. Vremenom takvi mali, ali stalno prisutni obrasci ponašanja mogu neprimetno da povećaju nivo holesterola, zbog čega je prepoznavanje rizika prvi korak ka očuvanju zdravlja srca.
- Postoje dve glavne vrste holesterola. HDL, takozvani "dobar" holesterol, pomaže uklanjanju viška masnoća iz krvi, dok LDL ili "loš" holesterol može da se taloži na zidovima krvnih sudova i poveća rizik od srčanih bolesti - podseća kardiolog dr Abhinav Šrivastava i upozorava na pet čestih grešaka koje mogu da doprinesu povišenom holesterolu.
Preskakanje obroka i neredovna ishrana
Preskakanje doručka ili obroci u različito vreme možda deluju bezazleno, ali mogu da poremete metabolizam. Neredovna ishrana često dovodi do prejedanja i lošijeg izbora hrane kasnije tokom dana. To povećava unos nezdravih masti i vremenom može da podigne nivo LDL holesterola. Redovni obroci pomažu stabilnijem metabolizmu i boljoj kontroli masnoća u krvi.
Previše prerađene i industrijske hrane
Grickalice, keks, gotovi zamrznuti proizvodi i slična industrijska hrana često sadrže trans masti i rafinisane ugljene hidrate. Takve namirnice ne samo da povećavaju "loš", već mogu i da smanje nivo "dobrog" holesterola. Njihovo redovno unošenje postepeno narušava zdravlje srca, čak i kada nema vidljivih simptoma.
Sedelački način života i manjak fizičke aktivnosti
Dugotrajno sedenje, bilo za radnim stolom ili kod kuće, smanjuje sposobnost organizma da pravilno reguliše masnoće. Istraživanje objavljeno u časopisu Molecular Sciences pokazalo je da je nedostatak fizičke aktivnosti povezan sa nižim nivoom HDL holesterola i većim rizikom od stvaranja naslaga u krvnim sudovima. Čak i jednostavna navika, poput brze šetnje od pola sata dnevno, može značajno da popravi odnos masnoća u krvi.
Skriveni šećeri i višak kalorija
Iako se za povišen holesterol najčešće okrivljuju masti, višak šećera predstavlja još jednog "tihog krivca". Zaslađena pića, deserti, ali i pojedine grickalice koje se reklamiraju kao zdrave, mogu da doprinesu gojenju i insulinskoj rezistenciji. Takve promene posredno utiču i na povećanje holesterola, kao i na rast rizika od kardiovaskularnih bolesti. Smanjenje dodatog šećera zato je važno za zdravlje srca.
Loš san i hronični stres
San i stres često se zanemaruju kada je reč o kontroli holesterola. Istraživanja pokazuju da nedostatak sna i dugotrajan stres mogu da poremete hormonsku ravnotežu i povećaju nivo holesterola. Stres dodatno podstiče nezdrave navike u ishrani, što problem može još više da pogorša. Sedam do osam sati kvalitetnog sna i tehnike opuštanja mogu da naprave veliku razliku.
- Jednostavne promene životnih navika mogu značajno da smanje rizik od komplikacija. Uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost, manje prerađene hrane i zdrav dnevni ritam ostaju najvažniji saveznici zdravlja srca - poručuje dr Šrivastava.
Izvor: Healthshots.com/Zdravlje.kurir.rs
