Kombinacija dve terapije omogućava život i u III i IV stadijumu bolesti: Kako se leči uznapredovali rak endometrijuma
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborKarcinom endometrijuma jedan je od najčešćih ginekoloških maligniteta. U narednim decenijama očekuje se porast broja obolelih od ove bolesti, a poseban izazov je lečenje pacijentkinja kod kojih se rak endometrijuma otkrije u uznapredovalom ili metastatskom stadijumu, kada je prognoza značajno lošija. Dobra vest je činjenica da razvoj molekularne dijagnostike i dostupnost inovativnih terapijskih opcija otvaraju mogućnost za bolje ishode lečenja i duže preživljavanje i pacijentkinja sa uznapredovalim karcinomom endometrijuma. Lekari kažu da zahvaljući kombinaciji hemioterapije i imunoterapije moguć dobar kvalitet života i kod nekih pacijentkinja u III ili IV stadijumu bolesti.
Prvi signali bolesti
Neuobičajeno vaginalno krvarenje, krvarenje posle menopauze, produžene ili obilne menstruacije, bolovi u donjem delu stomaka simptomi su koje žene nikada ne bi smele da ignorišu. Ovi znaci često predstavljaju prvi signal karcinoma endometrijuma, a pravovremena reakcija i odlazak lekaru mogu presudno da utiču na ishod lečenja, napominju stručnjaci. I pored jasnih tegoba određeni broj pacijentkinja dobije dijagnozu tek kada se bolest proširi van materice.
U Srbiji svake godine od karcinoma endometrijuma oboli oko 1.500 žena, dok gotovo 500 izgubi život od ove bolesti. Reč je o jednom od najčešćih ginekoloških maligniteta, a stručne procene ukazuju da će broj obolelih nastaviti da raste u narednim godinama. Ginekološki maligniteti svake godine pogađaju više od 4.000 žena u Srbiji, a karcinom endometrijuma zauzima značajno mesto među njima. Reč je o bolesti koja se najčešće javlja kod žena u postmenopauzi, često udružena sa komorbiditetima poput gojaznosti, dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja, što dodatno komplikuje lečenje.
Karcinom endometrijuma je maligni tumor koji nastaje iz sluzokože materice (endometrijuma).
Podaci pokazuju da kod metastatske bolesti svega oko 20 odsto pacijentkinja doživi pet godina od postavljanja dijagnoze.
- Osnov porasta karcinoma endometrijuma leži u činjenici da se ovo oboljenje najčešće dijagnostikuje u starijoj životnoj dobi, odnosno u postmenopauzalnom periodu. Kako se životni vek produžava, raste i broj žena koje ulaze u period života u kojem je rizik za razvoj bolesti veći, iako ne treba zanemariti ni mlađe žene kod kojih postoje određeni faktori rizika. U Srbiji je takođe prisutan trend porasta broja obolelih, pa je broj novodijagnostikovanih slučajeva porastao sa 931 u 2023. godini na 1.042 u 2024. godini. Važno je naglasiti da je postmenopauzalno krvarenje najznačajniji simptom bolesti, zbog čega se karcinom endometrijuma često otkriva u ranom stadijumu, kada petogodišnje preživljavanje iznosi oko 90 odsto. Problem predstavljaju uznapredovali i metastatski karcinomi, kod kojih petogodišnje preživljavanje pada na oko 17 odsto. Upravo zato značaj imaju nova saznanja o molekularnim karakteristikama tumora i primena savremenih terapijskih pristupa, uključujući kombinaciju hemioterapije i imunoterapije, koja je donela značajan napredak u lečenju pacijentkinja sa uznapredovalom bolešću – objašnjava prof. dr Aljoša Mandić iz Instituta za onkologiju Vojvodine.
Bolje razumevanje biologije bolesti
Poslednjih godina sve veći značaj dobija molekularna karakterizacija tumora, koja omogućava bolje razumevanje biologije bolesti i izbor terapije prilagođene karakteristikama svakog pojedinačnog tumora. Zato molekularno testiranje postaje važan deo savremenog pristupa lečenju karcinoma endometrijuma.Dostupnost inovativnih terapijskih opcija, uključujući imunoterapiju i druge ciljane pristupe, donosi novu perspektivu za žene sa uznapredovalim karcinomom endometrijuma. Ove terapije imaju potencijal da produže preživljavanje i poboljšaju kvalitet života pacijentkinja, napominju stručnjaci.
Nije svaka uznapredovala bolest ista
- Najveći izazov u lečenju karcinoma endometrijuma i dalje predstavljaju pacijentkinje kod kojih se bolest dijagnostikuje u stadijumu III i IV, odnosno kada se tumor proširio van materice. U tim situacijama više ne govorimo samo o lokalnoj bolesti, već o sistemskom oboljenju sa značajno većim rizikom od recidiva i lošijom prognozom. Ipak, važno je naglasiti da nije svaka uznapredovala bolest ista. Prognoza zavisi od obima proširenosti tumora, zahvaćenosti limfnih čvorova, prisustva udaljenih metastaza, ali i od bioloških karakteristika samog tumora. Poslednjih godina došlo je do značajne promene u načinu na koji posmatramo i lečimo karcinom endometrijuma. Nekada su stadijum bolesti i histološki tip tumora bili ključni za donošenje terapijskih odluka, dok danas sve važniju ulogu imaju molekularne karakteristike tumora koje omogućavaju precizniju procenu prognoze i izbor najefikasnijeg lečenja za svaku pacijentkinju. Posebno značajan napredak ostvaren je u oblasti imunoterapije. Kod pacijentkinja čiji tumori imaju poremećaj sistema za popravku DNK (dMMR) ili visoku mikrosatelitnu nestabilnost (MSI-H), rezultati lečenja su značajno unapređeni - istakla jedr Marijana Milović Kovačević iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
Era personalizovane medicine
Dr Milović Kovačević dodaje da velike međunarodne studije pokazuju da dodavanje imunoterapije standardnoj hemioterapiji može značajno da produžiti period bez progresije bolesti, a kod određenog broja pacijentkinja da omogući i dugotrajnu kontrolu bolesti koja do pre nekoliko godina nije bila moguća.
- Molekularna dijagnostika danas je zato neizostavan deo savremene kliničke prakse. Era personalizovane medicine u karcinomu endometrijuma već je počela i sve više se udaljavamo od pristupa “jedna terapija za sve”, sa ciljem da svaka pacijentkinja dobije lečenje prilagođeno biologiji svog tumora i najveću moguću šansu za uspešan ishod - objašnjava dr Milović Kovačević.
Rak materice, posle dijagnoze raka debelog creva
Marina Nedeljković (53) je u borbu sa karcinomom endometrijuma krenula 2023. godine. Nije ni znala kako je sve počelo, samo je osećala nelagodu u stomaku, nadutost i opstipaciju.
- Rešila sam da odem kod doktora u nadi da će mi reći da je to nešto prolazno, da sam se prehladila. Međutim surova realnost pokazala je najpre dijagnozu raka debelog creva i još nisam završila lečenje sa tom bolešću kada je stigla nova dijagnoza. Rak materice. Operisana sam i dobila četiri ciklusa hemoterapije. Za svo to vreme sam imala izuzetnu podršku supruga, i ćerke. Bili su moja nepresušna snaga ljubavi, topline, i pokazali koliko mogu i moram zbog sebe, zbog njih. Na žalost, ovo isto iskustvo imala je i moja majka. Zato je bitno da se o bolesti govori kako zbog porodicne anamneze, tako i zbog širenja svesti o bolesti zbog drugih žena – kaže Marina Nedeljković.