Omiljeno piće iz detinjstva povezano s višim krvnim pritiskom kasnije u životu: Šta su naučnici otkrili?
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborDugotrajno unošenje zaslađenih napitaka, ali i većih količina voćnih sokova, od detinjstva do odraslog doba povezano je sa većim rizikom od razvoja visokog krvnog pritiska, pokazalo je istraživanje Univerziteta u Torontu i Harvardske škole javnog zdravlja, koje je objavljeno u časopisu Circulation. S druge strane, ista povezanost nije uočena kod celog voća.
Naučnici su analizirali podatke više od 25.000 ispitanika koje su pratili do 25 godina. Na svake jedne do četiri godine učesnici su prijavljivali šta jedu i piju, koliko su fizički aktivni, da li puše, kao i druge životne navike. Zatim su istraživači uporedili te podatke sa pojavom hipertenzije.
Pokazalo se da su osobe koje su pile najmanje dve čaše zaslađenih napitaka dnevno imale 52 odsto veći rizik od razvoja visokog krvnog pritiska u odnosu na one koji su ih pili ređe od tri puta nedeljno. Svaka čaša gaziranog pića dnevno bila je povezana sa 23 odsto većim rizikom, dok je kod sportskih napitaka rizik bio 36 odsto veći.
Veća konzumacija voćnih sokova takođe je bila povezana sa većim rizikom. Ispitanici koji su pili najmanje jednu i po čašu voćnog sokadnevno imali su 35 odsto veći rizik od hipertenzije u poređenju sa onima koji su ih pili ređe od jednom nedeljno.
Voće je najbolja zamena
Nasuprot tome, celo voće nije bilo povezano sa povećanim rizikom. Autori objašnjavaju da ono sadrži vlakna i zahteva žvakanje, pa se šećeri sporije apsorbuju nego kada se unose u tečnom obliku.
Statistička analiza pokazala je i da bi zamena jedne dnevne čaše zaslađenog napitka celim voćem mogla da bude povezana sa 22 odsto manjim rizikom od razvoja hipertenzije, dok je zamena voćnog soka celim voćem bila povezana sa 19 odsto manjim rizikom.
- Ishrana u ranom životnom dobu može da ima dugoročne posledice po zdravlje. Sve češće viđamo povišen krvni pritisak kod mlađih odraslih, ali i kod dece i adolescenata, zbog čega su prevencija i rano usvajanje zdravih navika veoma važni - kaže dr Vasanti Malik sa Univerziteta u Torontu.
Istraživači naglašavaju da studija pokazuje povezanost, a ne uzročno-posledičnu vezu, ali smatraju da rezultati dodatno potvrđuju koliko su prehrambene navike u detinjstvu važne za zdravlje srca i krvnih sudova kasnije u životu. Posebno ističu da se šećer iz celog voća ne ponaša isto kao šećer iz zaslađenih napitaka ili većih količina voćnih sokova.
Izvor: Scitechdaily.com/Zdravlje.kurir.rs