Mogu li autoimune bolesti da se izleče? Lekar objašnjava zašto odgovor nije jednostavan
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborAutoimune bolesti, poput Hašimoto tireoiditisa, lupusa, reumatoidnog artritisa, multiple skleroze ili dijabetesa tipa 1, pogađaju milione ljudi širom sveta. Pošto su uglavnom hronične, mnogi se pitaju da li mogu potpuno da se izleče ili je cilj terapije samo da drži bolest pod kontrolom. Internista dr Tušar Tajal, pomoćnik direktora za internu medicinu u bolnici CK Birla u Gurugramu (Indija), kaže da odgovor zavisi od same bolesti, ali da većina autoimunih bolesti danas ne može trajno da se izleči.
- Najveća zabluda je da određena dijeta, suplement ili alternativna terapija mogu potpuno da preokrenu autoimunu bolest. Kod većine oboljenja, poput lupusa, reumatoidnog artritisa ili dijabetesa tipa 1, poremećaj rada imunog sistema ne nestaje u potpunosti. Simptomi mogu da se povuku, ali sklonost imunog sistema da napada sopstvena tkiva uglavnom ostaje - objašnjava dr Tajal.
Izlečenje nije isto što i remisija
Jedna od najvažnijih stvari koje bi pacijenti trebalo da razumeju jeste razlika između izlečenja i remisije. Izlečenje znači da je bolest potpuno nestala i da se neće vratiti, dok remisija podrazumeva da je bolest neaktivna ili dobro kontrolisana.
- Simptomi mogu da izostanu mesecima, pa čak i godinama, ali postoji mogućnost da se ponovo pojave. Većina uspešnih priča koje čujemo zapravo predstavlja dugotrajnu remisiju, a ne trajno izlečenje. Zato pacijenti ne bi smeli samoinicijativno da prekidaju terapiju čim se osete bolje, jer to može da izazove pogoršanje bolesti - upozorava doktor.
Povratak simptoma mogu da podstaknu infekcije, fizički ili psihički stres, hormonske promene, nedostatak sna, preskakanje terapije, a kod pojedinih bolesti i pušenje ili prekomerno izlaganje suncu.
Biološka terapija promenila lečenje
Lečenje autoimunih bolesti poslednjih decenija značajno je napredovalo. Nekada su glavni oslonac bili kortikosteroidi, dok danas lekari imaju na raspolaganju i biološke lekove koji ciljano deluju na delove imunog sistema odgovorne za zapaljenje.
- Takva terapija može efikasnije da smanji upalu, uspori napredovanje bolesti, zaštiti zglobove i unutrašnje organe od trajnih oštećenja i smanji potrebu za visokim dozama kortikosteroida - navodi doktor.
Nove terapije bude nadu
Istraživanja idu i korak dalje. Među najperspektivnijim pristupima izdvajaju se CAR-T terapija, koja se već koristi u lečenju pojedinih karcinoma, ali se ispituje i kod teških autoimunih bolesti poput lupusa, kao i transplantacija matičnih ćelija, koja je kod pažljivo odabranih pacijenata sa multiplom sklerozom pokazala ohrabrujuće rezultate.
Međutim, obe metode još nisu deo rutinskog lečenja, jer zahtevaju dodatna istraživanja i nose određene rizike, naglašava dr Tajal.
- Cilj lečenja danas nije potpuno uklanjanje bolesti, već da se ona što duže drži pod kontrolom. Sa odgovarajućom terapijom mnogi pacijenti mogu normalno da rade, putuju, vežbaju i vode kvalitetan život - zaključuje.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs