Hepatitis A napada jetru i lako se prenosi: Infektolog otkriva ko bi trebalo da se vakciniše protiv ovog virusa
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborHepatitis A je zarazna bolest koji pre svega može da inficira jetru i izazove akutnu upalu jetre - hepatitis. Velika većina osoba se uspešno oporavi od infekcije hepatitisom A. Lečenje infekcije virusom hepatitisa A je uglavnom simptomatsko. Cilj je da nestanu simptomi hepatitisa A kao što su umor, mučnina, bol u stomaku, žutica. Stručnjaci savetuju pacijentima odmor i određeni način ishrane, ali u određenim uslovima, za osetljive kategorije pacijenata i vakcinaciju.
Infekcije hepatitsom A sve su ređe, ali nisu nestale
Stručnjaci kažu da postoji najmanje 6 vrsta hepatitisa različitog toka, prognoze i ishoda. Hepatitis A je uglavnom blaga infekcija, sa povoljnim ishodom i bez trajnih posledica. Boljim socioekonomskim uslovima života, pre svega boljom higijenom, ove infekcije su sve ređe, ali nisu nestale i dalje ih ima. Zbog poboljšanih higijenskih uslova sve veći broj osoba odrasta bez prirodno stečenog imuniteta na hepatitis A.
- Kod osoba sa karakterističnim tegobama i/ili u toku epidemije potrebno je uraditi testiranje uzorka krvi na specifični serološki marker infekcije virusom hepatitisa A, a to je određivanje specifičnih anti-HAV IgM antitela (antitela na hepatitis A virus). Jedino na ovaj način može da se potvrdi ova infekcija. Na osnovu pregleda pacijenta i njegovih tegoba, čak i uz biohemijske nalaze, nije moguće postaviti tačnu dijagnozu ovog hepatitisa - kaže gastroenterohepatolog i infektolog prof. dr Ksenija Bojović.
Kako se leči hepatitis A?
Najčešće tegobe kod hepatitisa A su umor, mučnina, povraćanje, bol u stomaku, dijareja, gubitak apetita, moguća je i žutica (žuta koža/oči), tamna mokraća. Lekari kažu da deca mogu da imaju infekciju i bez simptoma, koji su češći kod odraslih pacijenata.
- Lečenje infekcije virusom hepatitisa A je uglavnom simptomatsko uz preporuku za odmaranjem, dijetetskim režimom ishrane koji podrazumeva konzumaciju lagane, nemasne hrane u više manjih obroka. Nema specifične antivirusne terapije za ovu infekciju - objašnjava dr Bojić.
Doživotni imunitet
Posle preležane akutne infekcije virusom hepatitisa A ostaje solidan doživotni imunitet.
- Osoba ne može dva puta oboleti tokom života od ove virusne infekcije. U našoj zemlji vakcinacija protiv hepatitisa A nije obavezna, ali se preporučuje svim putnicima u regije u kojima ove infekcije ima (endemske regije), vakcinacija se preporučuje i osobama sa drugim hroničnim bolestima jetre. U većem broju zemalja imunizacija protiv ove infekcije je deo obaveznog kalendara imunizacije već u pedijatrijskom uzrastu. Postojeće vakcine su vrlo efikasne. Dostupne su monovakcine koje obezbeđuju gotovo 100-odstotnu zaštitu protiv infekcije virusom hepatitisa A, ali postoje i kombinovane vakcine koje istovremeno pružaju zaštitu protiv infekcije hepatitisom A i hepatitisa B. Potrebno je znati da u slučajevima bliskog kontakta sa osobom koja ima infekciju virusom hepatitisa A postoji mogućnost i seroprofilakse primenom imunoglobulina uz primenu vakcine protiv hepatitisa A - kaže dr Bojović.
Seroprofilaksa je hitan medicinski postupak sprečavanja zaraznih bolesti. Pacijentu se ubrizgavaju gotova antitela (serum ili imunoglobulin), na ovaj način obezbeđuje se trenutna, ali kratkotrajna pasivna zaštita.
Koliko traje zaštita posle vakcinacije?
- Dugotrajnost zaštite nakon primene vakcine nije jasno definisana, ali studije ukazuju da je svakako prisutna više godina, najmanje jednu do dve decenije. Uočava se i da eventualna primena dodatne buster doze vakcine može da pojača imunitet u slučajevima gde se registruje slabljenje imuniteta i pad titra zaštitnih antitela - precizira prof. dr Ksenija Bojović.
Titar zaštitnih antitel pokazuje količinu (koncentraciju) specifičnih antitela u krvi. Koristi se kao pokazatelj stepena imuniteta i zaštite od određene zarazne bolesti nakon preležane infekcije ili vakcinacije.