Previše šećera šteti srcu, jetri i raspoloženju: Kako na prirodan način da smanjite želju za slatkišima
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborManji unos slatkih namirnica može da ojača zdravlje i smanji rizik od hroničnih bolesti. Iako šećer hrani daje prijatan sladak ukus, njegov prekomeran unos može da smanji nivo energije i utiče na telesnu težinu, srce, jetru, zube, kožu, pa čak i raspoloženje. Ne moramo u potpunosti da izbacimo šećer iz ishrane, suština je u pametnijem izboru namirnica i stvaranju zdravijih navika.
Zašto je važno da smanjite unos industrijskog šećera?
Postoji više različitih vrsta šećera, ali kada je u pitanju zavisnost od šećera, najčešće se pominje saharoza, beli šećer i složeni ugljeni hidrat (disaharid), poznat i kao stoni ili industrijski šećer. Saharoza se nalazi u mnogim namirnicama i napicima. Prekomeran unos može da bude rizik za zdravlje, jer osim povećanja telesne težine može da dovede i do razvoja dijabetesa, bolesti jetre i srčanih oboljenja.
Znaci da možda unosite previše šećera mogu da budu česta želja za slatkišima, nalet umora tokom dana, neželjeno povećanje telesne težine, teškoće sa koncentracijom, promene raspoloženja, česta glad, loš kvalitet sna i problemi sa zubima.
Šta se dešava u telu kada počnemo da jedemo manje šećera?
Organizmu je obično potrebno određeno vreme da se prilagodi novim navikama u ishrani. Kod nekih ljudi taj period traje nekoliko dana. U početku se mogu javiti simptomi poput glavobolje, razdražljivosti, umora, pojačane želje za određenom hranom i problema sa koncentracijom. Ove tegobe uglavnom nestaju kada se telo prilagodi promenama u ishrani.
Kako da se prirodnim putem "skinete sa šećera"?
Savet je da se sve radi postepeno, jer će tako prelazak na zdraviju ishranu biti lakši i održiviji. Potrebno je da obratite pažnju i na skrivene izvore šećera. Čitajte etikete jer se šećer u raznim proizvodima često nalazi pod različitim nazivima, kao što su saharoza, glukoza, fruktoza i kukuruzni sirup.
Proteini mogu pomoći u smanjenju želje za slatkišima jer produžavaju osećaj sitosti. Trudite se da svaki obrok sadrži zdrav izvor proteina kao što su jaja, riba, nemasna piletina, sočivo, pasulj, grčki jogurt i mladi sir.
Kako voda može da pomogne?
Žeđ se često pogrešno tumači kao glad ili želja za slatkišima. Redovno unošenje vode tokom dana pomaže varenju, utiče na apetit i sprečava nepotrebno grickanje.
Sveže voće sadrži prirodne šećere, ali i vlakna, vitamine i antioksidanse. Zamena kolača, peciva i slatkiša voćem može na zdrav način da zadovolji želju za slatkim. Dobri izbori su jabuke, pomorandže, bobičasto voće i kruške.
Preporuka je i da redovno spavate jer nedostatak sna može da poremeti hormone koji regulišu glad i poveća želju za slatkišima. Ciljajte na sedam do osam sati kvalitetnog sna svake noći kako biste lakše kontrolisali ishranu.
Redovna fizička aktivnost poboljšava raspoloženje, pomaže u stabilizaciji nivoa šećera u krvi i smanjuje emocionalno prejedanje. Čak i brza šetnja može pomoći u stvaranju zdravijih navika.
Kako izbeći skriveni šećer?
Mnogi proizvodi koji se smatraju zdravim zapravo sadrže dodat šećer. Obratite pažnju na žitarice za doručak, voćne sokove, aromatizovane jogurte, energetska pića, gotove sosove, prelive za salate i grickalice u pakovanju. Izbegavanje prerađene hrane može značajno pomoći u smanjenju unosa šećera.
Važno je imati i zdrave grickalice pri ruci kako biste izbegli posezanje za slatkišima. Dobar izbor su neslani kikiriki, leblebije, sveže voće, štapići od povrća i običan jogurt.
Imajte na umu da, tek kada počnete da smanjujete šećer, može da ojača želja za slatkišima. Važno je da ne popustite odmah, već da postepeno naučite da birate zdravije opcije. Stručnjaci predlažu da neutoljivu glad za slatkišima savladamo čašom vode, užinom bogatom proteinima, pranjem zuba, kratkom šetnjom, vežbama disanja i bavljenjem nekom zanimljivom aktivnošću.
Obratite se zdravstvenom radniku ako imate dijabetes, gojaznost, stalnu potrebu za slatkišima ili naglo povećanje telesne težine. Posebno je važno da osobe sa hroničnim bolestima promene u ishrani sprovode uz savet lekara.
Izvor: continentalhospitals.com/ zdravlje.kurir.rs