Kako da sprečite moždani udar ako imate opasnu aritmiju: Stručnjaci Harvarda objašnjavaju ima li koristi od vežbanja
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborAtrijalna fibrilacija je poremećaj srčanog ritma koji izaziva ubrzan i nepravilan rad srca. Ako se ne kontroliše, ova aritmija predstavlja važan faktor rizika za razvoj moždanog udara. Čak i minimalna fizička aktivnost kod osoba sa atrijalnom fibrilacijom može da smanji rizik od šloga, navodi studija objavljena u časopisu Journal of the American Heart Association.
Više od 87.000 ljudi učestvovalo u istraživanju
U istraživanju je učestvovalo više od 87.340 odraslih osoba iz Norveške, starih od 30 do 99 godina. Među njima je bilo 6.539 osoba sa atrijalnom fibrilacijom koje su primale standardnu medicinsku terapiju za ovu aritmiju.
Istraživači su pratili učesnike studije u proseku 13,5 godina, koristeći podatke iz nacionalnih zdravstvenih registara o pojavi moždanog udara i smrtnim slučajevima. Ispitanici su sami prijavljivali koliko često vežbaju, koliko dugo i kojim intenzitetom. Na osnovu nivoa fizičke aktivnosti, istraživači su ih svrstali u četiri grupe: neaktivne, sa niskim, umerenim i visokim nivoom fizičke aktivnosti.
Čak i malo vežbanja može da bude korisno
Osobe iz grupe sa umerenim nivoom aktivnosti vežbale su dovoljno da ispune važeće preporuke za fizičku aktivnost, odnosno bavile su se vežbanjem umerenog intenziteta najmanje 30 minuta gotovo svakog dana.
Grupa sa niskim nivoom aktivnosti bavila se vežbanjem umerenog intenziteta gotovo svakog dana, ali kraće od 15 minuta. Osobe sa visokim nivoom fizičke aktivnosti bavile su se intenzivnim vežbanjem gotovo svakog dana najmanje 30 minuta.
U poređenju sa osobama koje nisu bile fizički aktivne, osobe sa umerenim ili visokim nivoom fizičke aktivnosti imale su skoro 20 odsto manji rizik od moždanog udara. Istraživači su primetili da je čak i nizak nivo fizičke aktivnosti bio povezan sa 9 odsto manjim rizikom.
Šta zapravo znači 20 odsto manji rizik?
To ne znači da će 20 od 100 ljudi koji vežbaju sigurno izbeći moždani udar. Na primer, ako bi neka grupa potpuno neaktivnih ljudi imala određeni broj moždanih udara, grupa koja je fizički aktivnija imala bi, prema rezultatima studije, otprilike petinu manje moždanih udara, pod sličnim ostalim uslovima.
Dakle, procenat govori o smanjenju rizika, ali ne predstavlja garanciju da se moždani udar neće dogoditi.
Šta je poruka studije?
Ako osoba ima atrijalnu fibrilaciju, srce kuca nepravilno i zbog toga postoji veći rizik od stvaranja krvnog ugruška koji može da dospe u mozak i izazove moždani udar.
Dobra vest jeste da fizička aktivnost izgleda može da smanji taj rizik. Nije neophodno da čovek bude sportista ili da svakodnevno provodi sat vremena u teretani. Čak je i mala količina fizičke aktivnosti bila povezana sa koristima.
Šta sve to znači za osobu koja ima atrijalnu fibrilaciju?
Kod osoba sa atrijalnom fibrilacijom koje su bile fizički aktivne, rizik od moždanog udara bio je manji nego kod onih koje nisu bile fizički aktivne. Studija je takođe pokazala da su osobe sa atrijalnom fibrilacijom koje su bile fizički aktivne u proseku živele 6 do 14 meseci duže od osoba sa atrijalnom fibrilacijom koje nisu bile aktivne.
Naravno, ovo je prosečna razlika zabeležena u istraživanju i ne znači da će svaka fizički aktivna osoba živeti upravo toliko duže.
Da li to znači da treba naporno vežbati?
Ne. Jedna od zanimljivijih stvari u ovoj studiji jeste upravo to što je i mala količina fizičke aktivnosti bila povezana sa koristima, navode stručnjaci.
Ako neko sada uopšte ne vežba, a ima atrijalnu fibrilaciju, nije potrebno odmah početi sa trčanjem, intenzivnim treninzima ili velikim fizičkim naporima.
Za početak mogu biti dovoljne:
svakodnevna šetnja;
lagano hodanje;
nekoliko kraćih šetnji tokom dana;
lagane vežbe u skladu sa fizičkim mogućnostima;
postepeno povećavanje vremena provedenog u kretanju.
Čak i 10 do 15 minuta umerene aktivnosti može biti bolja opcija nego potpuno mirovanje.
Fizička aktivnost nije zamena za terapiju
Veoma je bitno naglasiti da ova studija ne znači da vežbanje može da zameni terapiju za atrijalnu fibrilaciju. Fizička aktivnost i odgovarajuća farmakološka terapija dve su različite stvari koje mogu da doprinose očuvanju zdravlja i smanjenju rizika od komplikacija.
Osoba sa atrijalnom fibrilacijom ne bi trebalo samostalno da prekida ili menja propisanu terapiju zato što je počela da vežba. Takođe, ako pacijent ima atrijalnu fibrilaciju i želi da počne sa ozbiljnijim ili intenzivnijim vežbanjem, dobro je da se prethodno posavetuje sa svojim kardiologom, posebno ako dugo nije bila fizički aktivna.
Izvor: health.harvard.edu/ zdravlje.kurir.rs