Može li moždani udar da prođe bez simptoma? Doktor objašnjava najčešće nedoumice o šlogu
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborMoždani udar hitno je medicinsko stanje i posledica je prekida dotoka krvi u određeni deo mozga, zbog čega moždane ćelije ostaju bez kiseonika i počinju da umiru. Ovo stanje prirodno izaziva strah, pa je praćeno i mnogim nedoumicama, na primer da li moždani udar uvek dovodi do paralize dela tela. Moždani udar je 2019. godine bio drugi vodeći uzrok smrti u svetu i odgovoran je za oko 11 odsto svih smrtnih slučajeva.
Vrste moždanog udara
Postoje različite vrste moždanog udara. Prva je ishemijski moždani udar, koji čini oko 87 odsto svih slučajeva. Nastaje kada se prekine protok krvi kroz arteriju koja snabdeva mozak kiseonikom, najčešće zbog krvnog ugruška. Druga vrsta je hemoragijski moždani udar. On nastaje kada pukne krvni sud u mozgu, usled čega dolazi do krvarenja i oštećenja okolnog moždanog tkiva.
Tranzitorni ishemijski atak (TIA), ponekad se naziva i „mini-moždani udar“, stanje je u kojem dolazi do privremenog prekida protoka krvi u mozgu, najčešće u trajanju kraćem od pet minuta. Iako simptomi prolaze, TIA predstavlja ozbiljno upozorenje na povećan rizik da u skorije vreme dođe do pravog moždanog udara, kaže dr Rafael Aleksander Ortiz, načelnik neuroendovaskularne hirurgije i interventne neuroradiologije u bolnici Lenox Hill.
Moždani udar je problem sa srcem
Iako su faktori rizika za moždani udar povezani sa kardiovaskularnim zdravljem, moždani udar nastaje u mozgu, a ne u srcu.
- Neke osobe misle da je moždani udar problem sa srcem. To nije tačno. Moždani udar nastaje zbog začepljenja ili pucanja arterije ili vene u mozgu, a ne u srcu - objašnjava dr Ortiz.
Moždani udar se ponekad pogrešno poistovećuje sa srčanim udarom (infarktom). Kod srčanog udara dolazi do prekida protoka krvi ka srcu, dok se kod moždanog udara problem odnosi na krvotok u mozgu.
Moždani udar ne može da se spreči
- Najčešći faktori rizika za moždani udar su visok krvni pritisak, pušenje, povišen nivo holesterola, gojaznost, dijabetes, povrede glave ili vrata i srčane aritmije - kaže dr Ortiz.
Mnogi od ovih faktora rizika mogu se smanjiti promenama životnih navika. Redovna fizička aktivnost i zdrava, uravnotežena ishrana mogu pomoći u kontroli krvnog pritiska, holesterola, telesne mase i šećera u krvi.
Moždani udar se ne javlja u porodici
Određena nasledna oboljenja, kao što je srpasta anemija, mogu povećati rizik od moždanog udara. Genetski faktori doprinose povećanom riziku od visokog krvnog pritiska i drugih kardiovaskularnih faktora rizika, čime se indirektno povećava i rizik od moždanog udara.
Pored genetike, članovi porodice često dele iste životne navike i životno okruženje. Zbog toga nezdrave navike, poput pušenja, nepravilne ishrane i nedostatka fizičke aktivnosti, mogu da povećaju rizik, naročito kada postoji i nasledna predispozicija.
Simptome moždanog udara teško je prepoznati
Najčešći znaci moždanog udara mogu se lako zapamtiti pomoću engleskog akronima F.A.S.T.:
F – lice: jedna strana lica se spušta ili je utrnula; osmeh može biti asimetričan.
A – ruka: jedna ruka postaje slaba ili utrnula; kada osoba podigne obe ruke, jedna može početi da se spušta.
S – govor: govor je otežan, nerazgovetan ili osoba ne može pravilno da izgovara reči.
T – vreme: potrebno je odmah pozvati hitnu pomoć.
Drugi mogući simptomi moždanog udara su:
iznenadna utrnulost ili slabost lica, ruke, noge ili jedne strane tela;
konfuzija i teškoće sa govorom ili razumevanjem govora;
problemi sa vidom na jednom ili oba oka;
otežano hodanje, vrtoglavica i gubitak ravnoteže ili koordinacije;
iznenadna, veoma jaka glavobolja bez poznatog uzroka.
Kod sumnje na moždani udar ne treba čekati da simptomi prođu. Potrebno je odmah pozvati hitnu pomoć.
Moždani udar ne može da se leči
- Postoji pogrešno uverenje da je moždani udar nepovratan i da se ne može lečiti - objašnjava dr Ortiz.
Međutim, hitno lečenje može značajno da poboljša ishod. U zavisnosti od vrste moždanog udara i vremena proteklog od pojave prvih simptoma, lečenje može da uključuje lekove koji razgrađuju krvni ugrušak, minimalno invazivnu mehaničku trombektomiju kojom se uklanja ugrušak i, u određenim slučajevima, hirurški zahvat.
- Svaka sekunda bitna je kod moždanog udara. Ključno je da se na samom početku simptoma moždanog udara, kao što su problemi sa govorom, dvostruki vid, paraliza ili utrnulost, odmah pozove hitna pomoć i pacijent preveze u najbližu bolnicu - naglašava dr Ortiz.
Istraživanja pokazuju da osobe koje stignu u bolnicu u roku od tri sata od pojave prvih simptoma u proseku imaju manji stepen invaliditeta.
Moždani udar se javlja samo kod starijih ljudi
Godine su značajan faktor rizika. Rizik od moždanog udara približno se udvostručava na svakih 10 godina nakon 55. godine. Međutim, moždani udar može da se dogodi u bilo kom životnom dobu.
Prema pregledu istraživanja objavljenom 2013. godine, približno 15 odsto svih ishemijskih moždanih udara javlja se kod mladih odraslih osoba i adolescenata.
Među najčešćim faktorima rizika u ovoj grupi bili su visok krvni pritisak, dijabetes, gojaznost, poremećaji nivoa masnoća u krvi i upotreba duvana.
Svaki moždani udar izaziva simptome
Ne izazivaju svi moždani udari očigledne simptome. Neki moždani udari prolaze bez prepoznatljivih simptoma i mogu da se otkriju slučajno, na primer tokom magnetne rezonance mozga urađene iz drugog razloga.
Ovakvi, takozvani „tihi“ moždani udari, na snimcima mogu izgledati kao bele promene koje ukazuju na oštećenje moždanog tkiva nakon začepljenja ili pucanja krvnog suda. Često se otkrivaju kod osoba koje se podvrgavaju magnetnoj rezonanci zbog glavobolja, problema sa kognitivnim funkcijama ili vrtoglavice.
Iako ne izazivaju očigledne simptome, „tihi“ moždani udari ne treba da se zanemare. Oni mogu da povećaju rizik od budućeg simptomatskog moždanog udara i demencije.
„Mini-moždani udar“ nije naročito opasan
- Izraz „mini-moždani udar“ često se pogrešno koristi jer neki ljudi misle da je reč o malom moždanom udaru koji nosi nizak rizik - kaže dr Ortiz.
To nije tačno. Mini-moždani udar zapravo označava tranzitorni ishemijski atak (TIA), koji nije bezazlena pojava, već upozorenje da postoji visok rizik da dođe do velikog moždanog udara. Zbog toga svaki iznenadni simptom koji može da ukaže na moždani udar, čak i kada brzo nestane, zahteva hitnu medicinsku procenu, kaže doktor.
Moždani udar uvek izaziva paralizu
Moždani udar jeste jedan od vodećih uzroka dugotrajne invalidnosti, ali neće svaka osoba koja doživi moždani udar ostati paralizovana ili imati izraženu slabost mišića. Posledice zavise od brojnih faktora, uključujući veličinu oštećenja i deo mozga koji je zahvaćen. Na primer, oštećenje leve strane mozga može uticati na desnu stranu tela, i obrnuto.
Ako je zahvaćena leva strana mozga, posledice mogu biti:
paraliza ili slabost desne strane tela;
problemi sa govorom i jezikom;
usporeno i opreznije ponašanje;
probleme sa pamćenjem.
Ako je zahvaćena desna strana mozga, može doći do paralize ili slabosti leve strane tela. Ostale moguće posledice su:
problemi sa vidom;
promene u ponašanju;
problemi sa pamćenjem.
Važno je imati na umu da se posledice razlikuju od osobe do osobe i da oporavak zavisi od mesta i obima oštećenja mozga, kao i od brzine započinjanja lečenja i rehabilitacije.
Oporavak od moždanog udara je brz
Oporavak nakon moždanog udara može trajati mesecima, pa čak i godinama. Neke osobe se, nažalost, ne oporave u potpunosti.
Prema podacima Američkog udruženja za moždani udar:
oko 10 odsto osoba će se skoro potpuno oporaviti;
još 10 odsto će zahtevati dugotrajnu negu u domu ili drugoj ustanovi;
oko 25 odsto će se oporaviti uz manja oštećenja;
oko 40 odsto će imati umerena do teška funkcionalna oštećenja.
Istraživanja ukazuju na postojanje važnog perioda od približno dva do tri meseca nakon moždanog udara, tokom kojeg intenzivna motorička rehabilitacija može imati naročito pozitivan uticaj na oporavak. Kod nekih osoba u tom periodu može doći i do spontanog poboljšanja.
Izvor: medicalnewstoday.com/ zdravlje.kurir.rs