Da li je penušavi urin normalna pojava ili signal bolesti bubrega? Urolog razrešava dilemu
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborPenušavi urin često izaziva zabrinutost, ali sam po sebi najčešće nije znak bolesti. Ponekad je dovoljno da urin velikom brzinom udari u vodu da bi se pojavili mehurići. Ipak, kada je pena gusta, uporna i javlja se iznova, razlog može da bude prisustvo proteina u mokraći.
Dr Prasad Milarapa, načelnik Odeljenja za urologiju bolnice Ramaiah Memorial u Bengaluruu (Indija), objašnjava da je najvažnije razlikovati prolaznu pojavu od promene koja zahteva ispitivanje.
Kada pena nije razlog za brigu?
Pena može da nastane zbog jačeg mlaza mokraće, a na njen izgled utiče i koncentracija urina. Promene u unosu tečnosti i ishrani, kao i pojedini lekovi i suplementi, takođe mogu privremeno da utiču na pojavu mehurića.
- Bezazlena pena obično je tanka i nestaje za nekoliko sekundi ili najviše minut. Mnogo više pažnje zahteva gusta pena koja se zadržava i pojavljuje pri gotovo svakom mokrenju, bez obzira na unos tečnosti - objašnjava doktor.
Kada penušavi urin ukazuje na proteine?
Uporna pena može da bude znak proteinurije, odnosno povećane količine proteina u mokraći. Zdravi bubrezi zadržavaju albumin u krvi, ali kada su njihove filtracione jedinice oštećene ili opterećene, protein može da pređe u urin.
- Proteinurija može privremeno da se javi usled dehidratacije, povišene temperature ili intenzivnog fizičkog napora, ali može da bude povezana i sa dijabetesom, visokim krvnim pritiskom i bolestima bubrega - sugeriše urolog.
Dr Milarapa savetuje pregled ako se penušavi urin ponavlja tokom više dana ili nedelja, naročito ako je praćen oticanjem nogu, stopala ili predela oko očiju, neobjašnjivim umorom, promenama u učestalosti mokrenja ili smanjenim apetitom. Krv u urinu, izražen bol ili temperatura takođe zahtevaju procenu lekara.
Koje analize otkrivaju uzrok?
Prvi korak je analiza urina kojom se proverava prisustvo proteina. Ako se oni otkriju, odnos albumina i kreatinina u urinu (UACR) omogućava precizniju procenu.
- Proveravaju se i kreatinin u krvi i eGFR (brzina glomerularne filtracije) radi procene funkcije bubrega, a u zavisnosti od nalaza lekar može da preporuči dodatna ispitivanja - navodi Milarapa, a za očuvanje zdravlja bubrega savetuje:
- Važno je da unosite dovoljno tečnosti i držite pod kontrolom dijabetes i visok krvni pritisak, jer ova stanja vremenom mogu da naruše funkciju bubrega. Redovne analize urina takođe su važne jer mogu da otkriju rane promene pre nego što se pojave simptomi.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs