Kako orasi utiču na serotonin: Studija otkrila šta se dešava sa raspoloženjem ako ih jedete svakog dana
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborOsam nedelja konzumiranja 40 grama oraha dnevno bilo je povezano sa manjim ukupnim poremećajem raspoloženja i promenama u metabolitima povezanim sa serotoninom kod zdravih mladih odraslih osoba.
Nova studija ukazuje na moguću vezu između svakodnevnog konzumiranja oraha, raspoloženja i metabolizma serotonina. Istraživanje je sprovedeno na zdravim mladim odraslim osobama, a učesnici su tokom jednog perioda jeli 40 grama oraha dnevno, dok su tokom drugog perioda izbegavali orašaste plodove.
Istraživači su pratili promene u raspoloženju, ali i određene metabolite u urinu, uključujući 5-hidroksiindolsirćetnu kiselinu (5-HIAA), koja predstavlja glavni metabolit serotonina, kao i uritolin A i B, jedinjenja koja nastaju delovanjem crevne mikrobiote na sastojke oraha.
Kako su ispitivali uticaj oraha?
U istraživanju je učestvovala 31 zdrava osoba, prosečne starosti 24 godine.
Učesnici su nasumično raspoređeni u dve grupe – jedna je osam nedelja svakodnevno konzumirala 40 grama oraha uz večeru, dok je druga izbegavala orašaste plodove i proizvode od njih.
Nakon dvonedeljnog perioda pauze, učesnici su zamenili režime. Tokom oba perioda pridržavali su se smernica za mediteransku ishranu.
Raspoloženje je procenjivano standardizovanim upitnikom, dok su istraživači analizirali jutarnji urin kako bi utvrdili nivoe 5-HIAA, kortizola i uritolina.
Manji ukupni poremećaj raspoloženja
Tokom perioda kada su konzumirali orahe, učesnici su imali niži ukupan skor poremećaja raspoloženja u poređenju sa kontrolnim periodom.
Istraživači su zabeležili i smanjenje osećaja ljutnje i umora, ali te razlike nisu ostale statistički značajne nakon dodatnih korekcija.
S druge strane, nisu utvrđene značajne promene u percipiranom stresu, osećaju blagostanja ili energiji.
Šta se dešavalo sa serotoninom?
Jedan od zanimljivijih nalaza odnosio se na 5-HIAA. Njegov nivo u urinu bio je značajno viši tokom perioda kada su učesnici svakodnevno jeli orahe.
Viši nivo ovog metabolita bio je povezan sa manjim ukupnim poremećajem raspoloženja.
Ipak, važno je naglasiti da 5-HIAA u urinu ne predstavlja direktno merenje serotonina u mozgu. On odražava metabolizam serotonina u celom organizmu i može zavisiti od različitih faktora, uključujući perifernu proizvodnju serotonina, ishranu, metabolizam u crevima i funkciju bubrega.
Zbog toga ova studija ne dokazuje da orasi povećavaju nivo serotonina u mozgu.
Uočene i promene povezane sa crevnom mikrobiotom
Tokom konzumiranja oraha povećane su i koncentracije uritolina A i B u urinu. Ovi metaboliti nastaju kada crevna mikrobiota razgrađuje određene sastojke oraha, posebno elagitanine.
Povećanje uritolina bilo je povezano sa istovremenim povećanjem 5-HIAA.
To otvara zanimljivo pitanje o mogućoj vezi između ishrane, crevne mikrobiote i metabolizma jedinjenja povezanih sa raspoloženjem. Međutim, autori naglašavaju da mehanizam ove povezanosti još nije razjašnjen.
Zašto bi rezultate trebalo tumačiti oprezno?
Iako je istraživanje bilo randomizovano i sprovedeno po principu ukrštenog ispitivanja, imalo je nekoliko ograničenja.
U njemu je učestvovao mali broj ispitanika, većinom žena, a svi su bili mladi i zdravi. Studija je takođe bila otvorenog tipa, što znači da su učesnici znali da li jedu orahe.
Zbog toga se rezultati ne mogu automatski primeniti na starije osobe, osobe sa zdravstvenim problemima ili druge populacije.
Takođe, istraživači nisu direktno merili aktivnost serotonina u mozgu, pa se ne može zaključiti da su promene u urinu posledica promena serotoninske aktivnosti u centralnom nervnom sistemu.
Šta za sada možemo da zaključimo?
Studija sugeriše da 40 grama oraha dnevno tokom osam nedelja može biti povezano sa određenim promenama u raspoloženju i metabolizmu serotonina kod zdravih mladih osoba.
Nalazi su zanimljivi i zbog moguće povezanosti sa metabolitima koje proizvodi crevna mikrobiota, ali potrebno je još istraživanja da bi se utvrdilo da li i na koji način orasi direktno utiču na raspoloženje.
Veće studije, sa različitim starosnim grupama i dužim periodom praćenja, biće potrebne kako bi se ovi rezultati potvrdili.
Izvor: news-medical.net/zdravlje.kurir.rs