Iznenadna slabost nije uvek umor: Samo jedan znak moždanog udara dovoljan je za hitnu reakciju
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izbor- Iznenadna slabost ili oduzetost jedne strane tela može biti znak moždanog udara, a dovoljan je i jedan simptom da se odmah pozove Hitna pomoć.
- Najčešći znaci su spušten ugao usana, smetnje govora, gubitak vida, nestabilnost i jaka glavobolja, a vreme je presudno za oporavak.
- Ako simptomi brzo prođu, moguće je da je reč o TIA, pa je potreban hitan pregled neurologa i dijagnostika.
Moždani udar (šlog) nastaje kada dođe do prekida protoka krvi u mozgu. U ovim uslovima moždane ćelije počinju da umiru u roku od nekoliko minuta. Moždani udar je životno ugrožavajuće i hitno stanje koje ne bira mesto i vreme. Šanse za oporavak su najveće kada se šlog prepozna na vreme. Iznenadna slabost, oduzetost jednog dela tela nije uvek posledica premora, već nekada i moždanog udara.
Čak i ako nam na trenutak bude bolje, savet je da se obavezno javimo lekaru. O čemu se tačno radi najbolje će znati neurolog. Samo jedan od simptoma dovoljan je razlog da se odmah potraži hitna medicinska pomoć, kaže u razgovoru za Zdravlje.Kurir neurolog prim. dr Mihailo M. Mirković.
Kako da prepoznamo moždani udar?
Prepoznavanje simptoma i brzo delovanje nekada su tanka linija koja deli pacijente od oporavka ili doživotnog invaliditeta. Svakih 15 minuta jedna osoba u Srbiji doživi moždani udar, koji je i glavni razlog skraćenja životnog veka.
Pitali smo zato dr Mirkovića na koje simptome bi trebalo obavezno da reagujemo. Da li da dođemo na pregled ako nam, na primer, posle neke omaglice, vrtoglavice, nesigurnosti ili iznenadnog pada ipak bude bolje?
- Najvažnije je da građani prepoznaju prve simptome moždanog udara i odmah pozovu Hitnu pomoć, jer je vreme presudan faktor u lečenju. Svaki minut kašnjenja znači propadanje velikog broja moždanih ćelija. Najčešći simptomi moždanog udara su iznenadna slabost ili oduzetost jedne strane tela, spušten ugao usana, poremećaj govora ili nemogućnost razumevanja govora, nagli gubitak vida na jednom oku ili u delu vidnog polja, izražena nestabilnost pri hodu, poremećaj koordinacije, kao i iznenadna, veoma jaka glavobolja kakva se ranije nije javljala.Dovoljan je i samo jedan od ovih simptoma da se odmah potraži hitna medicinska pomoć. U ovim uslovima nikako ne smemo čekati da se tegobe pogoršaju niti procenjivati da će sve spontano da prođe - naglašava dr Mirković.
Ne čekajte da sve spontano prođe
Doktor podvlači da je posebno bitno da ne ignorišemo tegobe koje spontano prođu, jer one mogu da budu takođe znak moždanog udara.
- Ukoliko se iznenada jave slabost ruke ili noge, smetnje govora, poremećaj vida, nestabilnost ili drugi neurološki simptomi koji traju nekoliko minuta, a zatim potpuno nestanu, moguće je da se radi o prolaznom ishemijskom napadu (TIA), takozvanom „malom moždanom udaru“. Takvi bolesnici imaju značajno povećan rizik da u narednim danima ili nedeljama dožive pravi moždani udar i zato zahtevaju hitnu dijagnostiku i pregled neurologa - napominje dr Mirković.
I kada niste sigurni, potražite stručnu pomoć
Doktor objašnjava da, s druge strane, izolovana kratkotrajna omaglica ili vrtoglavica često nisu znak moždanog udara, ali dodaje i bitnu napomenu.
- Ukoliko se ove tegobe naglo jave, ako su neuobičajeno jake, praćene nestabilnošću, dvoslikama, smetnjama govora, slabošću ekstremiteta ili drugim neurološkim simptomima, neophodno je hitno javiti se lekaru. U slučaju dileme, uvek je bezbednije potražiti medicinsku pomoć nego propustiti prve znake moždanog udara - podvlači dr Mihailo M. Mirković.
Svetski dan borbe protiv moždanog udara
Svake godine 29. oktobra ljudi širom sveta se ujedinjuju kako bi podigli svest o moždanom udaru, vodećem uzroku smrti i invaliditeta. Kampanja Svetske organizacije za borbu protiv moždanog udara za 2026. godinu obeležava se porukom: „Svaki minut je važan“ Deluj brzo.
Šta je još bitno ako dođe do moždanog udara?
Bilo bi dobro da neko zabeleži vreme kada su se javili simptomi. Kod najčešćeg ishemijskog moždanog udara (izazvanog ugruškom), pacijent može da dobije lek koji efikasno rastvara tromb isključivo tokom prvih 4,5 sata od pojave prvih simptoma. Savet je da se pacijentu ne daju hrana, voda ili lekovi dok ne stigne hitna pomoć.
Kako se može sprečiti moždani udar?
I pored svega, stručnjaci podvlače da je moždani udar događaj koji se može sprečiti. Na starost i nasleđe ne možemo da utičemo, ali zdrave navike su jedni od glavnih saveznika u borbi protiv moždanog udara.
Neke studije navode da skoro 80 odsto slučajeva šloga može da se spreči kontrolom faktora rizika kao što su visok krvni pritisak, povišen holesterol, šećerna bolest, gojaznost, slaba fizička aktivnost, nepravilna ishrana, pušenje i konzumacija alkohola.