Kardiolog otkriva vezu između rane menopauze i bolesti srca: Sve počinje sa gubitkom estrogena

Shutterstock, Privatna Arhiva


Žene od kardiovaskulrnih bolesti u 10 odsto skučajeva umiru češće od muškaraca, ali se to dešava 10 do 15 godina kasnije. Dr Milijana Balević, kardiolog u Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" objašnjava za Zdravlje. Kurir zašto je tako.

- Postoje pretpostavke da su u većini slučajeva zaštitnici ženskog organizma u reproduktivnom periodu hormoni tj. estrogen. Međutim, kasnije kada dođe do hormonskog disbalansa, dolazi i do varijacija arterijskog pritiska i pokretanja patofizioloških mehanizama za neku od kardiovaskularnih komplikacija - objašnjava dr Milijana Balević.

Prema njenim rečima hormoni kao hemijske supstance osnovni su prenosioci informacija na nivou ćelija.

- Takvo njihovo dejstvo određuje rad kako ćelija, tako i organa i sistema organa i od njih zavisi sve, pa i naša osećanja i ponašanje. Poznato je da u periodu menopauze kao normalnog razdoblja u životu žene dolazi do hormonskog poremećaja, poremećaja polnih hormona. Polni hormoni ne samo da utiču na sazrevanje jedinke i olakšavaju funkcionisanje reproduktivne funkcije, već imaju i druge uloge u organizmu žene. Tako, estrogen utiče na lipidni status (metabolizam masti u organizmu) tako što održava vrednosti holesterina optimalnim, što sprečava progresiju ateroskleroze.

I holesterol se povećava kad estrogen pada

Smanjenje koncentracije estrogena u ženskom organizmu, navodi doktorka, negativno utiče i na metabolizam holesterola.

- Eksperimentalno je dokazano da je u periodu menopauze povećana koncentracija holesterola za šest do devet odsto, što povećava riziik od kardiovskularnog događaja, kao i rizik za nastanak dijabetesa.

Shutterstock 
foto: Shutterstock

Sa napretkom ateroskleroze, dolazi do povećanja krvnog pritiska i pojave drugih bolesti srca i krvnih sudova koje na kraju smanjuju kvalitet života i sam životni vek.

Estrogen, kaže doktorka, utiče i na rad centralnog nervnog sistema.

- Nedostatak estrogena dovodi do smanjenog tonusa krvnih sudova, dalje do grčenja istih i povećanja arerijskog pritiska što onda pogoršava već pokrenut aterosklerotski proces i mogućnost za kardiovaskularni događaj. To se klinički može manifestovati kao nelagodnost u grudima, ubrzanim srčanim radom ili varijacijama arterijskog pritiska ka povišenim vrednostima. Estrogen utiče i na koagulacioni sistem tako što njegove normalne koncentracije održavaju optimalnu razređenost krvi, dok smanjene koncentracije estrogena dovode do povećanog zgrušavanja krvi i mogućih kardiovaskularnih događaja.

Preventivne mere za žene u menopauzi

  • Adekvatna ishrana
  • Dobar san
  • Dovoljna fizička aktivnost (svakodnevne šetnje od 40 minuta)
  • Odvikavanje od štetnog dejstva duvana, alkohola i energetskih napitaka
  • Konsultacija endokrinologa i ginekologa (radi eventualne supstitucije hormona)

Najznačajniji faktori rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti kod žena su:

  • nasledni faktor
  • gojaznost
  • šećerna bolest
  • konzumiranje duvana
  • nedovoljna fizička aktivnost

Promo 
foto: Promo

Smrtnost od kardiovaskularnih bolesti zavisi od:

  • 55 % slučajeva od načina života
  • 20 do 25 % od genetike
  • 20 % od uslova životne sredine
  • 7 do 10 % od kvaliteta zdravstvenog sistema države

Violeta Nedeljković

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.