Toplotni udar nastaje nakon nekontrolisanog izlaganja visokoj temperaturi, a među simptomima najizraženiji su glavobolja, crvenilo lica, muka, povraćanje.
- Vrlo često imamo pacijente koji posle dužeg izlaganja suncu ili visokoj temperaturi dođu kod nas u ordinaciju i žale se na čitav niz simptoma koji se mogu nazvati toplotni udar i sunčanica - kaže dr Ivan Đurić, lekar opšte prakse i otkriva koji su simptomi sunčanice i toplotnog udara:
- Glavobolja i vrtoglavica
- Mučnina i povraćanje
- Povišena temperatura, ponekad i preko 39 stepeni Celzijusovih
- Slabost i malaksalost koji mogu da budu praćeni bolovim u zglobovima i mišićima
- Lupanje srca
- Izostanak znojenja, crvena koža i suva koža
- U najgorem slučaju može da dođe i do gubitka svesti i grčenja kao kod epilepsije
Kada nastaje sunčanica?
Optimalna temperatura za funkcionisanje čoveka je oko 24 Celzijusovih stepeni pri blagom suncu. Pri većoj temperaturi i toploti mi gubimo jako puno tečnosti u vidu znojenja, a naš mehanizam rashlađivanja posustaje. Takođe, sunce koje bije direktno u glavu diže temperaturu mozga i taj osetljivi organ to ne može da podnese i tu nastaju gore navedene tegobe. Zbog svega toga nastaje sunčanica koja je zapravo jedna vrsta toplotnog udara.
Kako nastaje toplotni udar?
Ne mora da se bude na suncu da bi se javio toplotni udar. Dosta je da sedite u zatvorenoj prostoriji ili se vozite u zagušljivom prevozu uz jako visoku temperature i dehidrataciju. Naš organizam i u tom slučaju iscrpljuje svoje rezerve vode i dolazi do toplotnog udara.
Da li su sunčanica i toplotni udar opasni po život?
Bilo koje stanje koje podrazumeva veliki gubitak tečnosti uz mogućnost gubitka svesti predstavlja stanje koje može da bude opasno po život i zahteva pregled lekara i lečenje.
Koja je terapija toplotnog udara?
Pregrejavanje, tj. skok temperature i dehidratacija su glavni razlog svih tegoba koji se javljaju kao drhtanje, glavobolja, mučnina, povraćanje, promene pritiska, tahikardija, bolovi u mišićima itd…
Zato je na prvom mestu najvažnije da se ohladite (tuširanjem hladnom ili mlakom vodom, ledom, hladnim oblogama koje ćete staviti na vrat leđa, ispod pazuha).
Lekovi za obaranje temperature koji ujedno ublažavaju bolove su takođe jedna od mera lečenja, mada su sprovedene studije koje govore da ove lekove ne bi trebalo upotrebljavati.
Ono što se takođe može javiti je pad šećera ispod normalnog nivoa, tj. hipoglikemija, tako da ako se ima mogućnosti, treba izmeriti i šećer. Naravno, u zdravstvenim ustanovama, ako stanje pacijenta zahteva, primenjuju se dodatne terapijske i dijagnostičke procedure.
Kako da se zaštitite?
- Kad izlazite, obavezna je zaštita za glavu (kačket, šešir).
- Takođe treba unositi dovoljno tečnosti. Voda, prirodni sokovi od voća i povrća su odličan izbor. Ako ste hronični bolesnik i imate problem sa zadržavanjem vode, konsultujte vašeg lekara koliko bi trebalo tečnosti dnevno da unesete.
- Izbegavajte izlazak između 10 i 17 sati
- Nanosite kreme sa zaštitnim faktorom.
- Rashladite se kako god možete, tušem, klimom, vlažnim peškirima i čaršafima. Izbegavajte pića sa kofeinom i alkoholom jer njihovim konzumiranjem se gubi još više tečnosti.
- Ako ste zdravi, a radite na otvorenom ili vežbate, preporuka je da bi dva sate pre vežbanja trebalo uneti oko 700 ml vode, a neposredno pre početka vežbanja još nekih 200 ml. U toku vežbanja bi trebalo piti 200 ml na svakih 20 minuta ili da rasporedite tu količinu na manju militražu.
- Kontrolišite koliko mokrite i kakva vam je boja urina jer to je znak dehidratacije (ako je tamna i jakog mirisa, znači da ne unosite dovoljno tečnosti).
Pripremila: Violeta Nedeljković