Duboko disanje i njegovi benefiti: Ne košta ništa, a opušta, umiruje bol i stimuliše varenje

Shutterstock

Uključivanje abdominalnog disanja u vašu dnevnu rutinu može da bude jednostavan i efikasan način da unapredite opšte zdravlje i upravljate stresom, pa čak delimično i bolom.

Duboko abdominalno disanje, poznato i kao dijafragmalno disanje, je tehnika disanja koja uključuje punjenje pluća vazduhom tako da se donji deo stomaka podiže i spušta, dok gornji deo grudnog koša ostaje relativno miran.

Većina ljudi, međutim, diše plitko, koristeći samo gornji deo pluća i pokrećući pretežno grudni koš. Slede saveti kako da to izmenite, kao prednosti koje time dobijate. Što više budete vežbali, to će vam duboko disanje postajati prirodnije.

Duboko abdominalno disanje

Sedite ili lezite u udoban položaj.
Stavite jednu ruku na grudi, a drugu na stomak.
Polako udahnite kroz nos brojeći do četiri.
Osetite kako vam se stomak podiže dok punite pluća vazduhom, a zatim osetite kako vam se grudi lagano šire u stranu.
Polako izdahnite kroz usta dok brojite do pet, osećajući kako vam stomak spušta.
Fokusirajte se na podizanje i spuštanje stomaka, a ne na grudi.

Profimedia

Fokusirajte se na podizanje i spuštanje stomaka, a ne na grudifoto: Profimedia

Smanjenje stresa

Abdominalno disanje je efikasan način za aktiviranje relaksacionog odgovora tela, parasimpatičkog nervnog sistema. Kada duboko i sporo dišete smanjuje se nivo hormona stresa i napetost mišića, a produbljuje osećaj smirenosti, što je posebno korisno kod anksioznosti i napada panike.

Ublažavanje bola

Duboko disanje može da se koristiti kao deo strategije umirivanja nelagodnosti i bola (za ovo je ipak potrebno više vežbanja), kao i za dostizanje većeg stepena relaksiranosti.

Poboljšana oksigenacija

Disanje stomakom vam omogućava da uzmete više kiseonika sa svakim udahom, što podiže njegov nivo u vašem telu. Time možete da povećate nivo energije, kognitivne funkcije i fizičke performanse.

Smiruje puls i pritisak

Ovaj tip disanja, kada se redovno praktikuje, može da pomogne u smanjenju otkucaja srca i krvnog pritiska, što je korisno za kardiovaskularno zdravlje. Manje opterećenje srca je posebno važno za osobe sa hipertenzijom.

Shutterstock

s dubljim disanjem se smiruje i srcefoto: Shutterstock

Bolji rad pluća

Ova vrsta disanja podstiče korišćenje punog kapaciteta pluća, što može da poboljša efikasnost disanja. Posebno je korisna zaljude koji pate od astme ili hronične opstruktivna bolesti pluća (HOBP).

Poboljšano varenje

Duboko disanje relaksira ćitavo telo, što zauzvrat može da poboljša probavu i ublaži simptome digestivnih poremećaja kao što je sindrom nervoznih creva.

Bolji san

Vežbanje abdominalnog disanja pre spavanja pomaže da se opustite i pripremite telo za san, potencijalno popravljajući kvalitet samog sna.

Shutterstock

prpremite svoje telo za sanfoto: Shutterstock

Emocionalna regulacija

Duboko disanje može da pomogne u regulisanju emocija i poboljša emotivnu otpornost. To može da bude posebno korisno u situacijama kada želite da ostanete mirni i pribrani.

Prenela: N.R.

Izvor: Ordinacija.vecernji.hr/Zdravlje.Kurir.rs

TAGOVI