Kako menopauza utiče na imunitet? Pad estrogena i progesterona otvara vrata mnogim smetnjama
Tokom menupauze dešavaju se mnoge promene koje su posledica hormonskih promena u organizmu. Smanjenje nivoa ženskih hormona utiče na višestruke fiziološke procese u telu (budući da se njegovi receptori nalaze u različitim ćelijama i tkivima), a efekti se primećuju na svim nivoima, od raspoloženja do izgleda kože, sve do imunog sistema.
U plodnim godinama žene, hormoni estrogen i progesteron su odgovorni za pripremu tela za moguću trudnoću. Ako do oplodnje ne dođe, količina estrogena i progesterona se ponovo smanjuje i počinje menstruacija. Nakon toga, koncentracije ovih hormona ponovo rastu u cikličnom procesu koji prati ženu do kraja plodnosti, menopauze.
Tokom različitih faza pomenutih, postepene promene se dešavaju na hormonskom nivou:
- Tokom premenopauze telo počinje da smanjuje proizvodnju ženskih hormona progesterona i estrogena.
- Telo počinje odlučujuću fazu restrukturiranja hormonske ravnoteže. Pre svega, količina progesterona se značajno smanjuje, pa telo mora da se nosi sa privremenim viškom hormona estrogena. Kasnije, telo takođe smanjuje proizvodnju estrogena, tako da su estrogen i progesteron ponovo u istoj proporciji.
- Dolazi vreme kada telo prekida funkciju jajnika i udeo oba hormona u telu naglo opada. Kada ovulacija prestane, prestaje i menstruacija, poslednja menstruacija je poznata kao menopauza. Dok se ženski hormoni estrogen i progesteron jedva proizvode u ovoj fazi, količina muškog hormona testosterona u telu ostaje ista. Povećanje količine testosterona menja izgled tela. Ženske obline zadnjice i kukova su smanjene, a masni jastučići su pomereni ka stomaku.
- U postmenopauzi se dešavaju konačna prilagođavanja do novu i stabilnu ravnotežu hormona.
Kakve efekte menopauza ima na imuni sistem?
Ne smemo zaboraviti da godine utiču na funkciju imunog sistema. Dolazi do smanjenja prirodne odbrane, poznato kao imunosenscencija. Ovu pojavu žene pomčinju da primećuju nakon nakon 50. godine u kombinaciji sa direktnim uticajem hormonskih promena.
Moguće povećanje upale
Ćelijske promene i serološke promene takođe su povezane sa povećanim rizikom od razvoja autoimunih bolesti. Jedna od razmatranih hipoteza je da se, usled hormonskih tranzicija, određene akutne reakcije transformišu u hronične inflamatorne reakcije, uz povećanje autoantitela.
Progesteron i estrogen su među glavnim regulatorima imunološkog sistema ženskog reproduktivnog sistema. Većina imunih ćelija i epitelnih i stromalnih ćelija u ženskom reproduktivnom sistemu reaguje na stimulaciju polnim hormonima. Zbog toga smanjenje ovih hormona podrazumeva promene u odbrambenim sistemima urogenitalnog trakta, što zajedno sa promenom kiselosti vaginalnog trakta predisponira žene na povećanje rasta bakterija.
Kortizol i stres
Menopauza takođe direktno utiče na nivoe kortizola, „hormona stresa“. Pored toga, obično je to vreme kada se stres već povećava. To je zbog samih hormonalnih promena i nastalih neugodnih simptoma (promena raspoloženja, znojenje, nedostatak sna...), kao i zbog drugih okolnosti koje se obično dešavaju u ovom periodu.
Kombinacija mnogih od ovih faktora kod žena tokom ovih godina, izaziva ili pogoršava stresnu situaciju koja negativno utiče na naš imuni sistem.
Nedostatak vežbanja
Umor koji neke žene doživljavaju tokom menopauze može dovesti do smanjenja fizičke aktivnosti, što takođe negativno utiče na imuni sistem, izazivajući porast virusnih i bakterijskih infekcija i drugih zdravstvenih problema.
Pored svega navedenog, hormonske promene u menopauzi i neravnoteža koju izazivaju mogu posebno uticati na kardiovaskularno i metaboličko zdravlje kao i na zdravlje kostiju.
Prenela: O.M.
(izvor: misistemainmune.es/Zdravlje.Kurir.rs)