Iako sat vremena dužeg sna može delovati privlačno, može doneti i neželjene efekte poput nesanice, poremećaja biološkog ritma i intenzivnog umora.
- Da bismo izbegli ove neprijatnosti, izuzetno je važno da legnemo u krevet u isto vreme kao i obično, kao i prethodnih noći - istakla je doktorka Biserka Obradović.
Osobe koje su u posebnom riziku
Meteropate posebno su ugrožena grupa, jer skraćenje dana i ranije zalazak sunca povećava potrebu za vitaminom D.
- To može dovesti do neraspoloženja, razdražljivosti, poremćaja ishrane tj. gojaznosti pa čak i depresije - dodaje doktorka. Pojedinim ljudima će trebati čak do mesec dana da se prilagode ovakvim promenama.
Hronični bolesnici teže podnose pomeranje sata, a još teže im pada ako su aktuelene vremenske prilike promenjive, zbog čega je neophodno da se pridržavaju terapije i ako osete da je potrebno treba da se posavetuju sa svojim lekarom.
- Osobe koje uzimaju terapiju trebalo bi da ležu 10 minuta ranije kako bi se prilagodile promeni vremena. Na taj način, za šest dana mogu nadoknaditi sat vremena kraćeg dana i vratiti se redovnoj upotrebi lekova - savetuje doktorka Obradović.
Pomeranje sata predstavlja stres za organizam
Statistika pokazuje da se povećava i broj srčanih udara i kardiovaskularnih problema koji znaju da završe tragično i stručnjaci kažu da je svako pomeranje sata stres za organizam te da se kod nekih ljudi mogu pojaviti:
- rasejanost
- pospanost
- glavobolja
- smanjena produktivnost