Da li su srčani udari češći zimi? Evo kako da sačuvate zdravlje srca tokom hladnog vremena
Izlazak napolje po hladnijem vremenu može biti izazov za svakoga, od mentalne prepreke izlaska iz tople prostorije do fizičkih opasnosti od povreda na ledu i još mnogo toga. Boravak na otvorenom može biti još alarmantniji kada osetite bol u grudima po hladnom vremenu.
Iako se srčani udari mogu javiti tokom bilo koje sezone, postoji povećan rizik za određene vrste srčanih udara tokom hladnih zimskih meseci.
Zašto se javlja bol u grudima tokom hladnog vremena?
Dah hladnog, svežeg, čistog zimskog vazduha može učiniti čuda ako ste veći deo dana u zatvorenom prostoru, ali takođe može izazvati grčeve u plućnim disajnim putevima, otežavajući disanje, posebno za one koji su skloni astmi.
Ostali faktori koji mogu izazvati bol u grudima uključuju promenu barometarskog pritiska, nisku vlažnost vazduha, vetar i niske temperature.
Ovi zimski uslovi mogu podstaći naša tela da reaguju negativno povećanjem aktivnosti nervnog sistema, sužavanjem naših krvnih sudova, sužavanjem mišića pluća i zgušnjavanjem krvi. Hodanje kroz sneg ili vetara telo može doživeti kao jaču fizički aktivnost, kao da vežbate i da samim tim neočekivano optereti srce.
Za nekoga sa nedijagnostikovanim srčanim oboljenjem, jednostavno udisanje hladnog vazduha može dovesti do bolova u grudima. Tokom hladnog vremena, krvni sudovi će se suziti, što može povećati vaš krvni pritisak i povećati rizik od srčanog i moždanog udara. Ovo suženje čini da vaše srce radi teže kako bi održalo zdravu telesnu temperaturu. Vetar i nepravilna odeća mogu učiniti da vaše telo brže gubi toplotu. Kada telesna temperatura padne ispod 95 stepeni, hipotermija može oštetiti srčani mišić.
Da li se srčani udari povećavaju zimi?
Studije pokazuju da se više kardiovaskularnih problema javlja tokom hladnijih meseci. Postoji nekoliko teorija zašto su srčani udari češći zimi. Prvo i najvažnije, glavni faktor rizika za srčani udar u bilo koje doba godine je biološki. Ako ne znate da imate bolesti koronarne arterije, možda ste u opasnosti od srčanog udara.
Angina, ili bol u grudima zbog koronarne bolesti srca, može se pogoršati zimi kada se koronarne arterije suže na hladnoći.
Koji su znaci srčanog udara?
Svako treba da bude svestan glavnih simptoma srčanog udara. Hladno vreme neće povećati rizik od srčanog udara ako ste prosečna zdrava osoba, ali poznavanje simptoma srčanog udara može spasiti život.
- Bol ili nelagodnost u centru ili na levoj strani grudnog koša koji traje duže od nekoliko minuta ili koji nestaje i vraća se.
- Bol ili nelagodnost na drugim mestima u telu, uključujući vrat, leđa, jednu ili obe ruke ili ramena.
- Osećaj vrtoglavice ili nesvestice, mučninu ili povraćanje – takođe možete uticati.
- Kratak dah - Ovo često dolazi zajedno sa nelagodnošću u grudima, ali otežano disanje može se desiti i pre nelagodnosti u grudima.
- Neobičan ili neobjašnjiv umor.
Ako vi ili neko drugi iskusite ove simptome, brzo pozovite hitnu pomoć. Važno je napomenuti da žene ponekad doživljavaju drugačije simptome od muškaraca i često osećaju bol u vilici, vratu ili leđima.Žene i osobe sa dijabetesom takođe su pod većim rizikom od tihog srčanog udara.
Čuvajte srce posebno tokom zimskih meseci
Tokom zimskih meseci važno je da nastavite da vodite zdrav način života, kao što bi trebalo tokom cele godine.
- Jedite hranu zdravu za srce, redovno vežbajte aerobno i smanjite stres.
- Upravljajte faktorima rizika od srčanih oboljenja kao što su visok krvni pritisak, dijabetes, abnormalni holesterol i upotreba duvana.
- Zaštitite se od niskih temperatura i elemenata tako što ćete se oblačiti slojevito i nositi odgovarajuću odeću.
- Ako već imate kardiovaskularno oboljenje, izbegavajte naporne aktivnosti, kao što je lopatanje velikog snega.
- Ako osetite kratak dah ili nelagodnost u grudima, posebno tokom aktivnosti, odmah potražite medicinsku pomoć da biste isključili problem u vezi sa srcem ili krvnim sudovima.
Prema poslednjim podacima tokom 2022. godine od bolesti srca i krvnih sudova preminule su 51.624 osobe, a ova statistika u Srbiji godinama se ne popravlja. Nažalost, više nije retkost da su deo ove alarmantene statistike i mladi ljudi, u najboljim godinama.
Prenela: O.M.
Izvor: brownhealth.org/Zdravlje.Kurir.rs