Šta se dešava kada se "loš" holesterol nagomila u organizmu? Kardiolog otkriva: "Vrtoglavica i bol u grudima i listovima mogu biti signal za uzbunu"
Često čujemo da postoji "dobar" i "loš" holesterol, i da bi ovaj prvi trebalo povećavati, a drugi spuštati. Zašto je tako, i koje rizike po naše zdravlje nosi povećan nivo "lošeg" holesterola, pitali smo prof. dr Petra Otaševića, kardiologa i upravnika Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".
- LDL ili lipoprotein holesterol niske gustine je čestica napravljena od lipida (masti) i proteina koji prenose masti kroz krvotok. Zbog svoje hemijske strukture masti ne mogu samostalno da se kreću kroz telo tako da lipoproteini prenose masti u različite ćelije telu. LDL čestice sadrže veliku količinu holesterola i manju količinu proteina, tako da LDL često nazivamo "lošim holesterolom". LDL holesterol sam po sebi nije loš. To je zato što holesterol obavlja važne funkcije u telu. Međutim, previše LDL holesterola može doprineti većem riziku od srčanog ili moždanog udara, i to zbog toga što se višak LDL holesterola nagomilava u arterijama i dovodi do stvaranja suženja odnosno plakova - objašnjava prof. dr Otašević i upozorava:
- Kada se plakovi stvore u krvnim sudovima srca onda možemo imatibolove u grudima, kada se stvore u krvnim sudovima vrata možemo imati vrtoglavicu, kada se stvore u krvnim sudovima nogu možemo imati bolove u listovima, a kada se nagomilaviju u aorti, najvećem krvnom sudu u organizmu, to može dovesto do njenog proširenja.
Prema rečima profesora Otaševića kod većine odraslih LDL holesterol bi trebalo da je ispod 2.6 mmol/L.
- Međutim, ukoliko ste već imali infarkt, šlog ili revaskularizaciju miokarda (stent, bajpas), onda LDL treba da bude ispod 1.4 mmol/L.
Kako se utvrđuje nivo holesterola?
Lekar proverava nivo holesterola (uključujući LDL) u krvi putem jednostavnog testa koji se zove lipidni panel.
- Kada dobijete rezultate, važno je da razgovarate sa svojim lekarom o tome šta znače rezultati koje ste dobili, uključujući i vaš LDL i HDL holesterol. HDL (lipoprotein visoke gustine) je "dobar holesterol" koji pomaže u uklanjanju dodatnog LDL holesterola iz krvi. Uopšteno govoreći, preporučljivo je imati viši nivo HDL holesterola (idealno iznad 1.6 mmol/L) i niži nivo LDL holesterola kako bi se smanjio rizik od kardiovaskularnih bolesti. Ako je vaš LDL previsok, a HDL prenizak, vaš lekar može preporučiti promene načina života i / ili lekove kako bi se brojevi holesterola kretali u zdravom opsegu.
Faktori rizika za nastanak "lošeg" holesterola
Mnogi faktori, od kojih neke ne možemo da promenimo, mogu uzrokovati visok nivo LDL-a.
Faktori koji utiču na LDL uključuju:
Ishrana
Masno meso, punomasni mlečni i pekarski proizvodi i brza hrana sadrže velike količine zasićenih i trans-masti koje podižu LDL holesterol.
Telesna težina
Prekomerna težina/gojaznost može podići LDL holesterol.
Duvanski proizvodi
Upotreba duvana (čak i bezdimnog duvana i vajpinga) snižava HDL holesterol što može dovesti do podizanja nivoa LDL.
Lekovi
Neki lekovi koje uzimate za lečenje drugih bolesti mogu da podignu nivo LDL. Tipičan primer su lekovi protiv HIV-a.
Druge bolesti
Možete imati viši nivo LDL ako imate dijabetes, hroničnu bolest bubrega ili HIV.
Godine
Kako starite, nivo holesterola prirodno raste.
Nasleđe
Profesor Otašević kaže da postoji nekoliko načina da se smanji LDL holesterol.
- Pre svega, trebalo bi promeniti način života tako da jedete zdravu hranu, preporučuje se mediteranska dijeta. Da izbegavate upotrebu duvana bilo koje vrste, da imate više fizičke aktivnosti, najmanje 30 minuta hodanja dnevno, da održavate težinu koja je zdrava za vas (BMI indeks ispod 25). Ukoliko sve ove aktivnosti posle tri meseca ne dovedu do željenog stepena smanjenja LDL holesterola, onda lekar može prepisati neki od lekova. Lekovi iz grupe statina se prepisuju kod većine ljudi kao prvi izbor za lečenje visokog LDL. Neželjeni efekti ovih lekova uključuju prolazno oštećenje jetre (1-2% bolesnika) ili bolove u mišićima (5 % bolesnika).
Prvi skrining test za LDL holesterol žene da urade sa 45 godina, a muškarci već sa 35: To može da vam spasi život