Fizička aktivnost – ključ za zdravlje i prevenciju bolesti: Stručnjak otkriva najvažnije korake ka zdravijem životu
Redovna fizička aktivnost donosi brojne koristi za fizičko i mentalno zdravlje. Poboljšava funkcije mozga i smanjuje simptome depresije i anksioznosti. Takođe, igra ključnu ulogu u prevenciji i kontroli nezaraznih bolesti kao što su kardiovaskularne bolesti, neke vrste raka i dijabetestipa 2.
Farmaceuti u svakodnevnom radu sa pacijentima, često naglašavaju značaj fizičke aktivnosti kao deo nefarmakoloških mera. Na primer, kod hroničnih bolesti poput hipertenzije ili dijabetesa, lekovi su neophodni za kontrolu simptoma i prevenciju komplikacija. Međutim, dugoročna efikasnost lečenja podrazumeva i promenu životnog stila, zdraviju ishranu, redovno kretanje i prestanak pušenja.
- Farmaceuti imaju značajnu ulogu u podršci pacijentima kroz savetovanje i ohrabrivanje usvajanja zdravih navika koje doprinose boljem kvalitetu života. Dijabetes je dobar primer za to. Tako za ove pacijente fizička aktivnost ima ključnu ulogu u regulisanju šećera u krvi, kako kod tipa 1 tako i tipa 2. Ona poboljšava delovanje insulina, bilo da je reč o insulinu koji naše telo stvara ili koji se unosi putem leka, i time pomaže u održavanju glikemije u poželjnim granicama, smanjujući rizik od komplikacija. Pacijentima koji koriste insulin ili druge lekove za snižavanje glikemije savetujemo redovno praćenje šećera u krvi pre i posle fizičke aktivnosti, kako bi se izbegla hipoglikemija. Takođe, redovno vežbanje može smanjiti potrebu za lekovima smanjenjem insulinske rezistencije. Na duže staze, adekvatna fizička aktivnost doprinosi boljoj regulaciji glikemije i poboljšanju vrednosti HbA1c – objašnjava Kristina Kovačević, specijalista farmacije u Farmaceutskoj komori Srbije.
Suplementi mogu pružiti korisnu podršku
Fizička aktivnost takođe utiče na smanjenje krvnog pritiska i poboljšanje lipidnog profila, čime se smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Pored toga, kod osoba koje redovno vežbaju, naročito onih u starijem životnom dobu ili na početku programa fizičke aktivnosti, suplementi mogu pružiti korisnu podršku.
- Primera radi, magnezijum može pomoći u sprečavanju mišićnih grčeva, dok vitamin D i kalcijum doprinose održavanju zdravlja kostiju. Za osobe koje se bave intenzivnijom fizičkom aktivnošću ili žele da unaprede mišićnu masu, proteinski suplementi mogu biti korisni kao dopuna uravnoteženoj ishrani. Važno je napomenuti da suplementi ne treba da zamene zdravu ishranu, već da je dopune, uz stručan savet farmaceuta prilagođen individualnim potrebama i zdravstvenom stanju. Vredi spomenuti i upotrebu suplemenata sa antioksidativnim svojstvima, kao što su vitamin C, vitamin E i koenzim Q10, koji mogu pomoći u oporavku posle fizičke aktivnosti i smanjenju upalnih procesa. Ipak, neophodno je da pacijenti budu oprezni, jer neadekvatna ili prekomerna upotreba suplemenata može izazvati neželjene efekte ili interakcije sa lekovima – ističe Kovačević.
Pored hroničnih nezaraznih bolesti, fizička aktivnost ima važnu ulogu i u terapiji koštano-mišićnog bola. Cilj lečenja ovih stanja je smanjenje bola, poboljšanje pokretljivosti i unapređenje kvaliteta života. U slučajevima kao što su nespecifični bolovi u donjem delu leđa, kada ne postoje znaci upozorenja za upućivanje lekaru, nefarmakološke mere su prva linija terapije. Tada farmaceuti podstiču pacijente na fizičku aktivnost, naročito aerobne vežbe i očuvanje u običajenih dnevnih aktivnosti, uključujući i rad.
- Preporučene aktivnosti mogu uključivati plivanje, vožnju bicikla, jogu i pilates. Slično važi i za bol u vratu i ramenima kada nepostoje znaci upozorenja za upućivanje lekaru. Bol i napetost mogu ublažiti blage vežbe istezanja, kao što su naginjanje i okretanje glave ili povlačenje brade ka grudima – kaže Kovačević.
Osim navedenih koristi, fizička aktivnost utiče i na fiziološke procese kao što su povećanje protoka krvi u mišićima, smanjenje glomerularne filtracije i protoka krvi kroz jetru. Te promene mogu uticati na apsorpciju, distribuciju, metabolizam i eliminaciju lekova.
- Zanimljivo je spomenuti i nedavna istraživanja koja su ispitivala uticaj fizičke aktivnosti na delovanje potkožno primenjenog nefrakcionisanog heparina, koji se koristi u prevenciji duboke venske tromboze. Pokazano je da fizička aktivnost ubrzava apsorpciju i početak dejstva ovog leka, što ukazuje na mogući uticaj vežbanja na farmakokinetiku potkožno primenjenih lekova. Zaključak je jasan, fizička aktivnost je jedan od najvažnijih faktora u očuvanju zdravlja, prevenciji bolesti i upravljanju hroničnim stanjima. Kao najdostupniji zdravstveni radnici, farmaceuti imaju dužnost i priliku da svojim savetima pomognu pacijentima da u svoje zdraviji stil života i unaprede svoje opšte zdravlje – precizira Kovačević.
