Ledena pića na vrućini? Evo zašto prave više štete nego koristi
Pića koja su na ivici smrzavanja nanose više štete nego koristi. Zbog velikih temperaturnih razlika, oštećuju delove tela sa kojima dolaze u kontakt i, dugoročno gledano, uzrokuju oštećenje površinskog tkiva digestivnog trakta, stvarajući prostor za zadržavanje mikroorganizama i mogući razvoj upale.
Povišena telesna temperatura rezultira znojenjem, što dovodi do prekomernog gubitka telesnih tečnosti, a čak i mali nedostaci tečnosti mogu izazvati fizičke nelagodnosti poput smanjene koncentracije, mučnine, vrtoglavice ili glavobolje.
Osetljive osobe takođe mogu imati problema sa cirkulacijom, a deca, starije osobe i osobe sa oslabljenim imunitetom su posebno podložne dehidraciji.
Preporučeni dnevni unos tečnosti zavisi od nekoliko faktora, kao što su telesna težina, starost i nivo fizičke aktivnosti. Pored vode, potreba za unosom tečnosti može se zadovoljiti ceđenim ili hladno ceđenim sokovima od voća i povrća, bistrim supama, nezaslađenim toplim i hladnim čajevima, negaziranim pićima bez šećera ili mlekom.
Savetuje se da izbegavate pića koja sadrže kofein, tein i alkohol, kao i zaslađenih napitaka, jer oni podstiču izlučivanje tečnosti iz organizma. Ako je znojenje intenzivno, izotonični napici su najbolji za brzo nadoknađivanje izgubljenih elektrolita.
Ledena pića nanose više štete nego koristi
Osećaj žeđi ponekad ne prati stvarne potrebe tela za vodom, pa se preporučuje piti tečnost u redovnim intervalima, bez obzira na osećaj žeđi. Važno je izbegavati veoma hladne napitke koji nas mogu trenutno ohladiti, ali mogu dovesti i do suženja krvnih sudova, što smanjuje gubitak toplote.
Hladni napici hlade samo gornji deo digestivnog sistema i brzo se zagrevaju na telesnu temperaturu, te ne snižavaju temperaturu celog tela.
Napici koji su na ivici smrzavanja štetno deluju na tkiva sa kojima dolaze u kontakt i mogu dugoročno izazvati oštećenje sluzokože digestivnog trakta, što stvara pogodnu sredinu za razvoj mikroorganizama i upala. Da biste nadoknadili izgubljenu tečnost i osvežili se, pijte vodu i nezaslađeni čaj na sobnoj temperaturi. Previše hladni napici mogu imati suprotan efekat – pojačavaju osećaj vrućine.
Pravilna ishrana igra ključnu ulogu
Osnovu letnje ishrane treba da čine voće, povrće i namirnice bogate vlaknima. Masna i previše začinjena hrana nije preporučljiva jer stvara osećaj težine, povećava znojenje i može izazvati dehidrataciju. Dovoljan unos vitamina i minerala je neophodan, posebno leti kada smo izloženi jakom suncu. Oni su važni za zdravlje kože, naročito zbog pojačanog UV zračenja.
Izvor: Miss7zdrava.24sata.hr/Zdravlje.Kurir.rs
8 pametnih saveta protiv dehidracije: Kardiolog iz Gugla otkriva rane znakove nedostatka vode u telu