Više od četvrtine žena razvije atrijalnu fibrilaciju posle menopauze: 4 stvari povećavaju rizik
Žene koje su prošle kroz menopauzu imaju veći rizik od razvoja atrijalne fibrilacije - poremećaja srčanog ritma koji povećava verovatnoću za srčani i moždani udar.
Atrijalna fibrilacija nastaje kada srčane komore ne rade usklađeno, zbog čega srce kuca nepravilno i slabije pumpa krv. Pored godina, gojaznosti, visokog pritiska i dijabetesa, na ovaj poremećaj utiču i psihološki faktori, kao što su stres, nesanica, depresija i problemi u međuljudskim odnosima.
Stručnjaci su više od deset godina pratili skoro 84.000 žena u postmenopauzi (koja počinje godinu dana nakon poslednjeg ciklusa). Nijedna na početku nije imala ovaj poremećaj, a do kraja istraživanja ga je razvilo skoro 29 odsto.
Žene koje su se suočavale sa kombinacijom depresije, nesanice i stresnih događaja imale su osam odsto veći rizik. Napetost u društvenim odnosima povećala je rizik za četiri odsto. Samostalno gledano, nesanica nosi četiri odsto, a stresne situacije dva dsto veći rizik.
- Rizik od atrijalne fibrilacije ne zavisi samo od godina, već i od mentalnog zdravlja. Verovatno je da nas ne ugrožava trenutni stres, već ukupno izlaganje stresu i lošem kvalitetu sna tokom života - kaže dr Suzan Džao, kardiolog sa Stenforda.
Ovo istraživanje nije dokazalo da stres i nesanica direktno izazivaju atrijalnu fibrilaciju, ali jasno pokazuje da su povezani.
Simptomi i posledice atrijalne fibrilacije
Ovaj poremećaj može da izazove umor, vrtoglavicu, bol u grudima, otežano disanje i lupanje srca, a ponekad protiče bez simptoma. Ako se ne leči, povećava rizik od stvaranja krvnih ugrušaka, moždanog udara i srčane slabosti.
Lečenje počinje promenom načina života - zdravija ishrana, fizička aktivnost, manje stresa i alkohola. Ako to nije dovoljno, uvodi se terapija lekovima.
Važno je misliti na srce na vreme
Istraživači napominju da su psihološki faktori mereni samo na početku, pa se ne zna da li su se vremenom menjali. Većina ispitanica bile su belkinje, pa ostaje pitanje da li bi rezultati bili isti kod žena drugih etničkih grupa ili mlađih žena.
- Menopauza svakako povećava ranjivost na bolesti srca, a kod žena koje su već sklone atrijalnoj fibrilaciji, stres i nesanica dodatno povećavaju rizik - kaže dr Rebeka Tirston, psihijatar sa Univerziteta Pitsburg i zaključuje:
- Bez obzira na to što istraživanje ne dokazuje da će smanjenje stresa sprečiti ovaj poremećaj, jasno je da briga o mentalnom zdravlju i kvalitetnom snu donosi mnoge druge koristi.
Izvor: Everydayhealth.com/Zdravlje.kurir.rs