Tihi čuvar ženskog zdravlja: Zašto je selen ključan za svaku ženu posle 40. godine?
Nakon 40. godine, žensko telo prolazi kroz brojne promene, od hormonskih fluktuacija do usporenog metabolizma. U borbi za održavanje vitalnosti, zdravlja kostiju i mentalne ravnoteže, jedan mikronutrijent se ističe kao ključni saveznik – selen.
Selen je esencijalni element u tragovima, što znači da ga telo ne može samo proizvesti i mora se unositi putem ishrane. Iako je potreban u malim količinama, njegova uloga u desetinama ključnih telesnih procesa je ogromna. Posebno je važan za žene koje ulaze u srednje doba, perimenopauzu i menopauzu, kada se suočavaju sa povećanim rizikom od brojnih zdravstvenih problema.
Preporučeni dnevni unos za žene starije od 50 godina je oko 60 mikrograma.
Antioksidativna i antiinflamatorna svojstva
Jedna od najznačajnijih pretnji po zdravlje žena u postmenopauzi je osteoporoza, bolest koju karakteriše smanjena gustina i propadanje kostiju, što dramatično povećava rizik od preloma. Gubitak estrogena nakon menopauze ubrzava ovaj proces, ali nauka sve više ukazuje da selen igra važnu zaštitnu ulogu. Naučna studija objavljena u časopisu Frontiers in Nutrition pronašla je direktnu i jaku vezu između unosa selena i gustine kostiju kod žena u postmenopauzi.
Žene sa najvećim unosom selena u ishrani imale su znatno manju verovatnoću da razviju osteoporozu od onih sa najnižim unosom. Mehanizam delovanja leži u moćnim antioksidativnim i antiinflamatornim svojstvima selena. Smanjuje aktivnost osteoklasta – ćelija koje razgrađuju kost – borbom protiv oksidativnog stresa i inflamatornih molekula koji podstiču gubitak koštane mase.
Pravilna funkcija štitne žlezde je od vitalnog značaja za opšte zdravlje, jer reguliše metabolizam, nivo energije, telesnu težinu i raspoloženje. Selen je neophodan za njeno pravilno funkcionisanje. Selenoproteini, posebna vrsta proteina koji sadrži selen, neophodni su za konverziju hormona štitne žlezde u njihov aktivni oblik. Nedostatak selena može dovesti do disfunkcije štitne žlezde i povezan je sa povećanim rizikom od autoimunih bolesti kao što je Hašimotov tireoiditis, koji je znatno češći kod žena. Održavanjem zdravlja štitne žlezde, adekvatan unos selena indirektno pomaže u regulisanju telesne težine i borbi protiv umora, dva uobičajena problema sa kojima se žene suočavaju nakon 40. godine.
Starenje je neizbežno povezano sa hroničnom upalom niskog nivoa i povećanim oksidativnim stresom, koji oštećuje ćelije i doprinosi razvoju mnogih bolesti, od kardiovaskularnih do neurodegenerativnih. Selen je jedan od najmoćnijih antioksidanata u telu, ugrađen u enzime kao što je glutation peroksidaza, koji neutrališu štetne slobodne radikale.
Njegova antiinflamatorna uloga se takođe ogleda u njegovoj sposobnosti da smanji nivo interleukina-6 (IL-6), snažnog inflamatornog citokina koji, pored toga što podstiče sistemsku upalu, direktno stimuliše razgradnju kostiju. Na ovaj način, selen deluje kao dvostruka zaštita: štiti ćelije od oštećenja i istovremeno smanjuje inflamatorne procese koji su u korenu mnogih zdravstvenih problema povezanih sa starenjem.
Borba protiv gojaznosti i depresije: neočekivana uloga selena
Odnos između selena, telesne težine i mentalnog zdravlja je izuzetno složen, ali nedavna istraživanja otkrivaju njegov potencijalni uticaj. Studija objavljena u časopisu Nutrients koja je pratila žene srednjih godina pokazala je da, iako sam selen nije direktno uticao na gojaznost, može da modifikuje uticaj inflamatornih markera na indeks telesne mase (ITM). Na primer, kod žena sa visokim nivoima selena, povećane koncentracije antiinflamatornog citokina IL-1b bile su povezane sa jačim smanjenjem ITM.
S druge strane, kod istih žena, povišen inflamatorni IL-6 imao je jači efekat na povećanje ITM. Ovi rezultati ukazuju na to da selen igra regulatornu ulogu u složenoj mreži inflamatornih procesa povezanih sa gojaznošću. Iako ova studija nije potvrdila direktan efekat na depresivne simptome, druge naučne analize ukazuju na to da optimalni nivoi selena mogu smanjiti rizik od depresivnih poremećaja, moguće smanjenjem upale i oksidativnog stresa u mozgu.
Kako osigurati dovoljan unos?
Srećom, obezbeđivanje dovoljne količine selena je relativno lako kroz pravilnu ishranu. Apsolutni šampion po sadržaju selena su brazilski orasi – samo jedan do dva oraha dnevno mogu zadovoljiti celu dnevnu potrebu. Drugi odlični izvori uključuju morske plodove, ribu (posebno tunu i sardine), crveno meso, živinu, jaja i integralne žitarice. Važno je znati da količina selena u biljnoj hrani zavisi od njegove koncentracije u zemljištu u kojem je uzgajana. Ako niste sigurni da li unosite dovoljno selena, moguće je koristiti dijetetske suplemente, ali je ključan oprez.
Selen ima veoma uzak terapeutski prozor, što znači da su i nedostatak i višak štetni.Prekomerni unos (preko 400 mikrograma dnevno) može dovesti do toksičnosti. Stoga je neophodno konsultovati lekara ili farmaceuta pre uzimanja bilo kakvih suplemenata. Ulaganje u optimalan unos ovog moćnog minerala je jednostavan, ali izuzetno efikasan korak koji svaka žena posle 40. godine može preduzeti kako bi dugoročno sačuvala svoje zdravlje, vitalnost i kvalitet života.
Izvor: ordinacija.vecernji.hr/Zdravlje.Kurir.rs
Kako se hraniti ako imate Hašimoto? Nutricionista otkriva koje namirnice izbegavati i koji minerali pomažu