Hormonska terapija u menopauzi: Stručnjaci sa Harvada otkrivaju šta bi trebalo znati pre nego što je odaberete
Menopauza za neke žene prođe gotovo neprimetno, ali kod drugih simptomi mogu da traju godinama. Dugogodišnja studija „SWAN“ (Study of Women’s Health Across the Nation), koja prati žene različitih rasa i porekla tokom prelaska u menopauzu, pokazala je da čak 80% žena ima tegobe poput valunga, noćnog znojenja i lupanja srca. Kod pojedinih traju i više od osam godina. Česti su i poremećaji sna, pojačana anksioznost i depresija, suvoća vagine i bol pri odnosu. Hormonska terapija (HT) može da ublaži većinu ovih problema.
Šta je hormonska terapija?
HT postoji u više oblika – tablete, flasteri, gelovi, sprejevi i vaginalni prstenovi mogu da deluju na ceo organizam (sistemski). Ako su simptomi ograničeni na urinarne tegobe ili promene u vagini – poput suvoće, peckanja i bola pri odnosu – lokalni tretmani (estrogenske kreme, vaginalete, prstenovi) najčešće su dovoljni.
Kako hormoni pomažu?
Kod valunga, sistemska HT daje najbrže i najefikasnije olakšanje. Obično podrazumeva kombinaciju estrogena i progesterona/progestina. Ako imate matericu, neophodno je da uz estrogen uzimate i progesteron/progestin ili selektivni modulator estrogenskih receptora (SERM) radi zaštite sluznice materice. Kombinacije su različite – od flastera sa estrogenom i IUD-a sa progestinom, do tableta sa oba hormona ili leka Duavee (estrogen + SERM).
Kada se započne u prvih 6–10 godina od menopauze, sistemska HT štiti od gubitka koštane mase i smanjuje rizik od bolesti srca. I sistemska i lokalna terapija mogu da ublaže urinarne tegobe (npr. učestale infekcije) i učine seksualne odnose prijatnijim.
Lokalna hormonska terapija
Niske doze vaginalnog estrogena mogu da zaustave stanjivanje tkiva, suvoću i promene koje nastaju starenjem (tzv. genitourinarni sindrom menopauze) bez značajnog povećanja nivoa estrogena u krvi. Rizici su znatno manji nego kod sistemske terapije, jer se samo mala količina hormona apsorbuje. Studija iz 2023. godine pokazala je da žene koje su koristile ovakvu terapiju pet godina nakon raka dojke nisu imale povećan rizik od povratka bolesti. Postoje tri oblika: krema, prsten i tableta (vaginaleta).
Rizici i neželjeni efekti
Najčešće nuspojave su osetljivost dojki, mučnina i blago krvarenje. Ozbiljni rizici zavise od godina uvođenja terapije, zdravstvenog stanja, načina primene i trajanja. Mogući su povećani rizik od tromboze, šloga i raka dojke. Transdermalni estrogen (flaster, gel, sprej, prsten) nosi manji rizik nego tablete.
HT se ne preporučuje za prevenciju demencije, gubitka kose ili gojenja.
Ko bi trebalo da izbegava HT?
Lekari je obično ne preporučuju ženama sa rakom dojke ili materice, neobjašnjenim krvarenjem iz materice, bolestima jetre, istorijom tromboze ili kardiovaskularnim bolestima.
"Bioidentični" hormoni – mit ili prednost?
Bioidentični hormoni imaju istu hemijsku strukturu kao prirodni hormoni u telu. Postoje registrovani, provereni proizvodi, ali i neregulisani oblici iz magistalnih apoteka (laboratorija), koji nisu prošli klinička ispitivanja niti kontrolu kvaliteta. Posebno su rizični hormonski implanti koji se ugrađuju pod kožu, jer dozu nije lako prilagoditi.
Ko je dobar kandidat?
Severnoameričko društvo za menopauzu navodi da "koristi nadmašuju rizike kod većine zdravih žena mlađih od 60 godina i u prvih 10 godina od menopauze koje imaju izražene simptome". Odluku bi trebalo doneti zajedno sa lekarom, uz razmatranje jačine tegoba, lične anamneze i efekata drugih metoda (hlađenje prostorije, vaginalni lubrikanti i ovlaživači). Potrebno je svake godine preispitati nastavak terapije.
Nehormonske alternative
Američka FDA je 2023. odobrila prvi nehormonski lek iz nove grupe preparata koji ciljano smanjuju valunge, uz obavezno praćenje funkcije jetre. U kliničkim ispitivanjima su i drugi slični lekovi sa istim mehanizmom delovanja.
Od terapija koje se već koriste, kod nekih žena olakšanje mogu da pruže i određeni antidepresivi, lekovi za regulaciju krvnog pritiska, antispazmodici i lekovi koji se primenjuju kod neuropatskog bola. Pojedini antidepresivi, čak i u nižim dozama od onih koje se koriste za lečenje depresije, mogu da smanje učestalost i intenzitet valunga.
Izvor: Health.harvard.edu/Zdravlje.kurir.rs