Opasni faktori koji slabe žensko srce: Kardiolog otkriva zašto žene sve češće obolevaju od srčanih bolesti
Srčana oboljenja više nisu isključivo „muški problem“ – naprotiv, u poslednjim decenijama sve više pogađaju žene, posebno one u srednjem životnom dobu. Žene su jednako pogođene, ali često sa drugačijim simptomima i većim kašnjenjem u dijagnostici, a znanje, prevencija i blagovremeni pregledi su ključ zdravlja.
Razgovaramo sa dr Larisom Vasiljević Stojanović, internistom-kardiologom, o tome zašto se to dešava, kako se simptomi kod žena razlikuju od onih kod muškaraca, ali i koje su najnovije metode lečenja i prevencije kardiovaskularnih bolesti.
Ranije su među kardiološkim pacijentima preovlađivali muškarci, a danas se sve češće javljaju žene. Šta je dovelo do te promene?
- To je tačno, naročito kada govorimo o ženama srednjeg životnog doba. Postoji više faktora. Hormonski faktori - nakon menopauze dolazi do pada nivoa estrogena, koji inače ima zaštitnu ulogu za krvne sudove. Savremeni stil života - žene danas žive pod velikim stresom, imaju manje vremena za fizičku aktivnost, a često i neadekvatnu ishranu zbog brzog tempa života, a rizični faktori kao što su gojaznost, dijabetes i hipertenzija, sve su češći kod žena. I na kraju - danas imamo bolju dijagnostiku i veću svest. Danas se više pažnje obraća na kardiovaskularne bolesti kod žena, koje su ranije bile potcenjene i često kasno dijagnostikovane.
Da li se simptomi infarkta kod žena razlikuju u odnosu na muškarce i da li to dovodi do pogrešnog tumačenja?
- Da, razlikuju se. Kod muškaraca je češća tipična klinička slika: jak bol u grudima koji se širi u levu ruku, rame ili vilicu. Kod žena su češći atipični simptomi: osećaj gušenja, pritiska, mučnina, bol u stomaku ili leđima, kao i ekstreman umor. Ovi simptomi se često ne prepoznaju kao „srčani problem“, što može odložiti traženje pomoći. Žene takođe češće imaju mikrovaskularna oštećenja i spazme krvnih sudova, što dodatno komplikuje sliku. Biološke razlike u nervnom sistemu i načinu doživljavanja bola čine da žene drugačije reaguju na srčane simptome.
Da li se žene lekaru javljaju kasnije nego muškarci – i zbog čega?
- Nažalost, da. To je potvrđeno u brojnim istraživanjima. Žene često imaju viši prag bola, a atipične simptome pripisuju stresu, umoru ili problemima sa stomakom. Uz to, društvena uloga žene, koja često stavlja druge ispred sebe, dovodi do toga da zanemaruju svoje zdravlje.
Dr Vasiljević je na Konferenciji "Zdravlje žena Srbije", koju tradicionalno organizuje magazin Lepa&Srećna, otkrila koliko godina je imala najmlađa žena koja je doživela infarkt, a sa kojom se srela u svojoj ordinaciji.
- To je bila žena od 31 godinu. Nije bila u menopauzi, ali je imala trombofiliju i jednu drugu autoimunu bolest, vaskulitis.
Prema “Batutu”, svake godine zbog posledica kardiovaskularnih bolesti nestane grad veličine Pirota. Više nije retkost da su mladi ljudi deo ove statistike. Ono što poslednjih godina upada u oči jeste činjenica, a to govore zvanični podaci, da je koronarna bolest srca prvi uzrok smrti kod žena u Srbiji.
Koliko genetika utiče na razvoj kardiovaskularnih bolesti, a koliko stil života?
- Genetika svakako igra ulogu, naročito ako su roditelji imali infarkt ili šlog u mlađoj dobi. Postoje i nasledni poremećaji kao što je porodična hiperlipoproteinemija, koja podrazumeva visoke nivoe LDL holesterola od mladosti. I povišen Lipoprotein(a) je jedan od naslednih faktora rizika. Međutim, stil života je presudan. Većinu kardiovaskularnih bolesti uzrokuju faktori koje možemo kontrolisati: pušenje, gojaznost, loša ishrana, fizička neaktivnost, nekontrolisana hipertenzija i dijabetes. Dakle, genetiku ne možemo menjati (još uvek), ali stil života – možemo i moramo.
Koji su najveći pomaci u lečenju kardiovaskularnih bolesti u poslednjih 10 godina?
- Napredak je ogroman: Nove terapije – posebno RNA terapije za snižavanje Lp(a), koje obećavaju u slučajevima gde statini nisu dovoljni. Efikasniji lekovi za srčanu slabost, poput SGLT-2 inhibitora, koji deluju i na dijabetes. Minimalno invazivne procedure, kao što je TAVI (zamena aortnog zaliska bez klasične operacije). Telemedicina i uređaji za kućni monitoring – pametne narukvice, EKG senzori. Personalizovana medicina – terapije sve više prate genetski i molekularni profil pacijenta.
Kada operacija postaje neophodna, a kada se bolest može kontrolisati lekovima i navikama?
- Lekovi i promena načina života su uvek prva linija lečenja. Međutim, ako postoji značajno suženje koronarnih arterija, potrebno je uraditi revaskularizaciju (stent ili bajpas). Kod teških oboljenja srčanih zalistaka operacija je neophodna. Kod teške srčane slabosti, ako terapija ne daje rezultate, prelazi se na ugradnju pejsmejkera, mehaničke pumpe ili čak transplantaciju srca.
Šta poručujete ljudima koji misle da su „bezbedni“ jer se osećaju zdravo?
- To je vrlo opasno uverenje. Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti u svetu i kod nas, odgovorne su za oko 54% smrti, dok su maligne bolesti odgovorne za oko 20%. Mnogi ljudi imaju povišen pritisak, šećer ili holesterol – a da toga nisu ni svesni. Zato je važno redovno ići na preventivne preglede. Bolje je sprečiti nego lečiti. Svakodnevne odluke – o ishrani, kretanju, snu i stresu – prave ogromnu razliku.
Kardiovaskularne bolesti više nisu „muška stvar“. Žene su jednako pogođene, ali često sa drugačijim simptomima i većim kašnjenjem u dijagnostici. Znanje, prevencija i blagovremeni pregledi su ključ zdravlja.