Pet najboljih pitanja koja bi morali da postavite svom kardiologu: Kako da razumete rizik i sačuvate zdravlje srca
Kardiovaskularne bolestisu termin koji se koristi za opisivanje bolesti srca i krvnih sudova.
Neki od uobičajenih tipova kardiovaskularnih bolesti uključuju koronarnu arterijsku bolest, srčani udar i poremećaje srčanog ritma. Skoro polovina svih Amerikanaca ima neki oblik kardiovaskularne bolesti (KVB), prema izveštaju Američkog udruženja za srceobjavljenom u februaru 2023. godine. Osim toga, svakih 36 sekundi, jedna osoba u Sjedinjenim Državama umre od kardiovaskularnih bolesti, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti — što KVB čini vodećim uzrokom smrti. I kod nas je situacija poprilično alarmantna. Prema poslednjim podacima tokom 2022. godine od bolesti srca i krvnih sudova preminule su 51.624 osobe, a ova statistika u Srbiji godinama se ne popravlja. Nažalost, više nije retkost da su deo ove statistike i mladi ljudi, oni "u najboljim godinama".
Važno je da se sastanete sa kardiologom kako biste saznali više o riziku od kardiovaskularnih bolesti. Često je za to potreban uput od vašeg lekara opšte prakse.
Kardiolozi su lekari specijalizovani za stanja vezana za srce. Imaju najmanje tri godine kardiološke obuke nakon specijalizacije, a neki se subspecijalizuju, studirajući dodatnu godinu ili dve.
- Pošto postoji mnogo toga što ćete želeti da pokrijete, korisno je da unapred znate šta želite da pitate - kaže dr Ejmi Polak, vanredni profesor kardiologije naMajo klinici u Džeksonvilu na Floridi.
Dr Polak dodaje:
- Takođe je važno znati o porodičnoj istoriji (posebno kod rođaka prvog ili drugog stepena) srčanih bolesti, moždanog udara, bolesti arterija nogu ili aneurizme. Zato se pobrinite da unapred razgovarate sa svojom porodicom.
Nacionalni institut za starenje daje nekoliko preporuka za pripremu za posete lekaru. To uključuje pisanje spiska pitanja koja treba da postavite lekaru. Takođe se predlaže dokumentovanje svih lekova, vitamina i biljnih suplemenata koje uzimate, uključujući i doze. Još jedna preporuka je da sa sobom povedete bliskog prijatelja ili rođaka kako biste se setili da dobijete odgovore na sva svoja pitanja i da ostanete u toku kada razgovarate sa lekarom.
Ovde, lekar za srce govori o tome kako da pronađete prava pitanja koja treba postaviti da biste održali zdravlje srca i zašto su ona važna.
Pitanje 1: Koliki je moj rizik od kardiovaskularnih problema u budućnosti?
- Razumevanje vašeg rizika od budućih srčanih oboljenja, bolesti arterija nogu, moždanog udara, aneurizme i sličnog pokreće veliki deo vaše nege, kaže Polak i dodaje:
- Nekome čiji je holesterol na granici, ali ko ima dijabetes i porodičnu istoriju srčanih oboljenja, biće potrebno mnogo agresivnije lečenje holesterola nego nekome sa nižim rizikom, na primer.
Lekari koriste nekoliko vrsta kalkulatora rizika kako bi utvrdili vaš 10-godišnji rizik od razvoja srčanih oboljenja. Ali takođe možete steći utisak pre nego što posetite lekara koristeći ASCVD Risk Estimator Plus Američkog udruženja za srce i Američkog koledža za kardiologiju, onlajn kalkulator rizika za osobe starosti od 40 do 79 godina. Unosite najnovije vrednosti krvnog pritiska i holesterola, zajedno sa osnovnim zdravstvenim informacijama.Iako Polak upozorava da informacije koje nudi kalkulator rizika nisu savršene, biće dobar početak za smisleniji razgovor sa vašim kardiologom.
Pitanje 2: Koji simptomi mogu ukazivati na pogoršanje mog specifičnog stanja?
- Ovo je zaista pametno pitanje jer je srčana bolest toliko opšti termin - kaže Polak:
- Na primer, neko sa propustljivim zaliskom imaće drugačije simptome koji ukazuju na pogoršanje stanja od nekoga sa problemom srčanog ritma.
Možda mislite da znate simptome nekih stanja, poput bola u grudima koji ukazuje na srčani udar, ali veliki procenat žena, pa čak i nekih muškaraca, nikada ne doživi ove znake, kaže Polak:
- Umesto toga, osećaju kratak dah, znojenje, mučninu ili nelagodnost u vratu, vilici, ramenu ili leđima. Zato je važno da vaš lekar pregleda sve znakove upozorenja koji su personalizovani za vas.
Pitanje 3: Zašto mi preporučujete da uradim ovaj test?
Testovi se mogu naručiti na osnovu vaše medicinske istorije, porodične istorije određenih medicinskih stanja ili zato što ste novi u ordinaciji tog lekara i nemaju nikakve skorašnje laboratorijske rezultate od vas. Kada dr Polak preporuči test, kaže da uvek objašnjava šta on podrazumeva i šta će njen pacijent iskusiti.
- Na odnos lekar-pacijent gledam kao na partnere na putu ka vašem zdravlju i zdravstvenim ciljevima“, kaže ona. Ona takođe stavlja do znanja svojim pacijentima da nijedan test nije potpuno tačan, „čak i ako je odličan test koji tumači dobro obučeno oko - kaže ona.
Pitanje 4: Zašto mi propisujete ovaj lek?
- Lekari - a ne vaši prijatelji ili prijatelji sa društvenih mreža - su najbolje pozicionirani da objasne prednosti i mane leka za pritisakna osnovu nauke, kaže Polak.
U stvari, urednici više od dvadeset naučnih časopisa vezanih za kardiologiju objavili su uvodnik u izdanju časopisa JAMA iz februara 2019. godine kako bi „upozorili“ pacijente koji odlučuju da li da uzimaju statine i druge lekove na osnovu nepotpunih informacija koje su pročitali na mreži. Budite iskreni sa svojim lekarom u vezi sa bilo kakvim oklevanjima ili nedoumicama, kaže Polak, kako bi mogli da objasne koristi dokazane istraživanjima.
Pažljivo pregledavanje vaših recepata takođe vam može pomoći da se nosite sa eventualnim problemima sa lekovima kasnije.
- Vaš lekar može da objasni potencijalne neželjene efekte i da napravi plan ako se pojave - kaže ona.
Pitanje 5: Da li će bilo kakve promene u mom načinu života napraviti razliku?
Kardiovaskularne bolesti su oblast gde promene u načinu života - ishrana, vežbanje, smanjenje stresa, san - mogu značajno uticati na tok stanja.
Na primer, mediteranska ishrana – koja je bogata povrćem, voćem i zdravim mastima, a siromašna zasićenim mastima i dodatim šećerima – pokazala se superiornijom od ishrane sa niskim sadržajem masti u smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti, u studiji objavljenoj u časopisu "The Lancet" 2022. godine . O pravoj ishrani trebalo bi razgovarati sa svojim lekarom ako ste u riziku od srčanih bolesti.
Lekari bi trebalo da sa vama razgovaraju o informacijama o načinu života, da vas po potrebi upute osobama sa dijabetesom, fizioterapeutima i drugim stručnjacima sa kojima rade. Obavezno razgovarajte sa svojim kardiologom o promenama načina života kako biste razvili plan koji vam odgovara.
Izvor: everydayhealth.com/zdravlje.kurir.rs