Virus Epštajn–Bar okidač za lupus: Nova šansa za razvoj vakcine, tvrde naučnici
Jedno uobičajeno dečje virusno oboljenje, kako pokazuje novo revolucionarno istraživanje, moglo bi biti okidač za autoimunu bolest lupus.
Studija sugeriše da virus Epstein–Barr (EBV), koji je za većinu ljudi bezopasan, može uzrokovati da ćelije imunog sistema „izmaknu kontroli“ i počnu greškom da napadaju sopstvena tkiva organizma. Naučnici koji stoje iza istraživanja tvrde da bi otkrivanje uzroka lupusa moglo potpuno promeniti način njegovog lečenja.
- Verujemo da ovo važi za 100% slučajeva lupusa. Ovo otkriće otvara put novoj generaciji terapija koje bi mogle temeljno lečiti, a time i pomoći pacijentima obolelim od lupusa - izjavio je prof. dr Vilijam Robinson, imunolog i reumatolog sa Univerziteta Stanford, i glavni autor studije.
Šta je lupus i zašto nastaje?
Lupus je hronično autoimuno oboljenje u kojem imuni sistem proizvodi antitela koja napadaju sopstvena tkiva tela. Uzroci bolesti do sada nisu bili u potpunosti poznati, a lek još uvek ne postoji. Lupus može izazvati bol u zglobovima i mišićima, izražen umor i osipe po koži.
Epidemiološke studije su i ranije nagoveštavale vezu između EBV virusa i lupusa, a ideja je dodatno dobila na težini nakon nedavnog otkrića da EBV ima direktnu vezu sa multiplom sklerozom, još jednom autoimunom bolešću. Najnovije istraživanje objašnjava – na nivou ćelija – kako virus Epstein–Barr može pokrenuti lupus tako što „zbunjuje“ imuni sistem i navodi ga da napadne sopstveno telo.
- Ova studija rešava misteriju staru decenijama - rekao je Šejdi Junis, imunolog sa Stanforda i prvi autor rada.
Gotovo svi nosimo virus – ali ne obolimo svi
EBV obično izaziva blagu bolest praćenu upalom grla, povišenom temperaturom i uvećanim krajnicima.
Do odraslog doba oko 95% ljudi se zarazi ovim virusom, a pošto on ostavlja svoj genetski materijal u našoj DNK, virus ostaje u telu u „uspavanom“ obliku do kraja života.
- Iznenađujuće je što je reč o toliko rasprostranjenom virusu – većina nas ga dobije od brata ili sestre tokom detinjstva, dok delimo hranu za kuhinjskim stolom. Ako ne tada, onda ga pokupimo kasnije, tokom tinejdžerskih godina – poljupcem. Praktično, jedini način da ne dobijete EBV bio bi da živite u balonu - objašnjava prof. Robinson.
Kako EBV utiče na imuni sistem?
Jedno od mesta gde se virus Epštajn-Bar trajno „nastani“ u telu jesu B limfociti, ćelije imunog sistema koje prepoznaju i vezuju se za proteine na površini virusa (antigene). Otprilike 20% ovih ćelija ima sposobnost da se vezuje i za delove sopstvenog tela, ali kod zdravih ljudi te tzv. autoreaktivne B ćelije ostaju neaktivne.
Naučnici su, koristeći preciznu genetsku analizu, ispitivali razlike u broju i tipu zaraženih B ćelija kod 11 pacijenata sa lupusom i 10 zdravih osoba.
U kontrolnoj grupi, manje od jedan na 10.000 B ćelija nosilo je virus EBV, dok je kod osoba sa lupusom zaražena bila jedan na 400 ćelija – što predstavlja razliku od čak 25 puta.
EBV je takođe češće otkrivan upravo u autoreaktivnim B ćelijama.
Prisutnost uspavanog virusa, pokazalo je istraživanje, „okida“ ove ćelije i pretvara ih u hiperaktivne imunološke jedinice koje ne samo da napadaju sopstvena tkiva, već i „pozivaju“ druge ćelije imuniteta – uključujući i T ćelije ubice – da se priključe napadu.
- Smatramo da je to ključno otkriće – da virus Epštajn–Bar aktivira B ćelije i pokreće autoimuni odgovor koji dovodi do razvoja lupusa - objašnjava Robinson.
Drugi faktori rizika za lupus
Iako EBV očigledno ima ključnu ulogu, postoje i drugi poznati faktori koji povećavaju rizik od bolesti. Lupus znatno češće pogađa žene, što bi moglo biti povezano sa hormonima poput estrogena, koji pojačavaju aktivnost B ćelija.
Prof. Gaj Gorošov, profesor medicine na Sorboni, izjavio je da je istraživanje „impresivno“.
- To nije poslednja reč o lupusu, ali autori su uradili mnogo i razvili zanimljiv i važan koncept - rekao je on.
Šta ovo znači za buduće lečenje?
Ako se ovi nalazi potvrde, oni bi mogli dodatno ubrzati razvoj vakcine protiv virusa Epštajn–Bar, čija su klinička ispitivanja već u toku. Takođe, nekoliko istraživačkih timova već testira mogućnost da se neki lekovi za lečenje kancera, koji ciljano uništavaju B ćelije, prerade za upotrebu u terapiji teških oblika lupusa.
Rezultati studije objavljeni su u časopisu Science Translational Medicine.
Izvor: theguardian.com/zdravlje.kurir.rs
Lupus se često krije iza bezopasnih simptoma: Ovo su rani znaci koje ne smete ignorisati