Kompulzivno ponašanje možda ipak nije loša navika: Nova studija otkriva neočekivani mehanizam u mozgu
Dugo se verovalo da kompulzivno ponašanje nastaje kada se ljudi zaglave u svojoj navici iz koje ne mogu da izađu. Međutim, novo istraživanje Univerziteta tehnologije u Sidneju dovodi u pitanje ovu ustaljenu pretpostavku i nudi potpuno drugačije objašnjenje.
Kompulzivni obrasci javljaju se u opsesivno-kompulzivnom poremećaju (OKP), zavisnostima od supstanci i kockanja, ali i u svakodnevnim ritualima poput neprekidnog proveravanja ili ponavljanja radnji. Ljudi znaju da im ponašanje šteti, ali ipak nastavljaju, zbog čega su kompulzije često svrstane u uporne navike.
Bihejvioralna neuronaučnica dr Laura Bredfild objašnjava da navike u osnovi imaju korisnu funkciju, jer štede energiju i omogućavaju da u rutinskim aktivnostima radimo "na autopilotu", dok pažnju usmeravamo na nešto drugo.
- Ali kada se pojavi neočekivana situacija, poput deteta na putu dok vozimo, odmah preuzimamo svesnu kontrolu. Kod kompulzivnih radnji nauka je dugo mislila da ljudi više nemaju tu sposobnost da vrate kontroli - kaže ona.
Da bi proverili ovu teoriju, istraživači su izazvali zapaljenje u strijatumumozga pacova, regiji ključnoj za izbor ponašanja. Rezultati su bili iznenađujući: umesto da pređu u modus navike, životinje su postale još promišljenije, trudile su se više i menjale ponašanje prema posledicama.
- Nisu upadale u automatizam. Naprotiv, ostale su usmerene na cilj - navodi dr Bredfild.
Šta su utvrdili naučnici?
Tim je utvrdio da zapaljenje povećava broj astrocita, ćelija koje imaju važnu ulogu u radu neurona, ali u ovim okolnostima narušavaju rad obilžnih neuronskih mreža. To može da objasni zašto se neke kompulzivne radnje ne odvijaju automatski, već uz pojačanu svesnu kontrolu i napor, što otvara novu perspektivu za njihovo razumevanje.
- Ako neko opsesivno pere ruke zbog straha od klica, on ne radi to automatski. On ulaže veliki napor, ali u pogrešnom smeru - objašnjava istraživačica.
Studija ukazuje da smanjenje neuroinflamacije, kroz lekove usmerene na astrocite, ali i šire mere poput fizičke aktivnosti i boljeg sna, može da ponudi nove pristupe lečenju.
- Mnogi kompulzivni obrasci se ne uklapaju u teoriju navika. Ovi nalazi otvaraju vrata tretmanima koji bi bili prilagođeniji stvarnim mehanizmima poremećaja - zaključuje dr Bredfild.
Izvor: Scitechdaily.com/Zdravlje.kurir.rs