Uzrok hroničnog bola je u nervima: Nova nada za obolele od dijabetičke neuropatije
Za milione osoba koje žive sa hroničnim nervnim bolom, čak i blag dodir može izazvati snažan bol. Naučnici već neko vreme sumnjaju da oštećene nervne ćelije imaju problem jer njihovi „energetski centri“, mitohondrije, više ne funkcionišu kako treba.
Studija objavljena u časopisu Nature ukazuje na moguće rešenje: obnavljanje zdravih mitohondrija u oštećenim nervnim ćelijama.
Obnavljanje energije u nervnim ćelijama
U eksperimentima na ljudskom tkivu i miševima, naučnici su otkrili da zamena ili podsticanje stvaranja mitohondrija značajno smanjuje bol povezan sa dijabetičkom neuropatijom i oštećenjem nerava izazvanim hemoterapijom. U pojedinim slučajevima, olakšanje je trajalo i do 48 sati.
Za razliku od terapija koje samo ublažavaju simptome, ovaj pristup pokušava da deluje na jedan od mogućih uzroka neuropatskog bola – poremećaj u snabdevanju nervnih ćelija energijom. Kada mitohondrije ne rade pravilno, ćelije nemaju dovoljno energije da normalno funkcionišu i da se odbrane od upale.
- Ako oštećenim nervima obezbedimo nove, zdrave mitohondrije – ili im pomognemo da ih sami stvore više – možemo smanjiti upalu i podstaći oporavak. Ovaj pristup ima potencijal da ublaži bol na potpuno nov način - rekao je Ru-Rong Ji, viši autor studije i direktor Centra za translacionu medicinu bola pri Dukeu.
Nalazi se nadovezuju na sve više dokaza da ćelije mogu razmenjivati mitohondrije međusobno. Naučnici smatraju da je ova razmena prirodan mehanizam podrške koji može imati ulogu u različitim stanjima, uključujući gojaznost, rak, moždani udar i hronični bol.
Neočekivana uloga potpornih ćelija
Istraživači su otkrili važnu ulogu takozvanih satelitskih glijalnih ćelija – potpornih ćelija koje okružuju nervne ćelije. Izgleda da one prenose mitohondrije do neurona putem veoma tankih struktura, nazvanih tunelske nanotubule.
Kada se taj proces poremeti, nervna vlakna počinju da propadaju, što može dovesti do bola, peckanja i utrnulosti, naročito u šakama i stopalima, gde su završeci nerava najudaljeniji od kičmene moždine.
- Deljenjem energetskih rezervi, satelitske glijalne ćelije mogu pomoći da se neuroni zaštite od bola - objasnio je Ji.
Prema studiji, podsticanje ove razmene mitohondrija smanjilo je pokazatelje bola kod miševa i do 50 odsto.
Tim je testirao i direktniji pristup – ubrizgavanje izdvojenih, zdravih mitohondrija u skup nervnih ćelija koje prenose senzorne signale ka mozgu. Ovaj postupak je doneo slično olakšanje, ali samo kada su mitohondrije bile zdrave. Mitohondrije uzete od osoba sa dijabetesom nisu imale isti efekat.
Ključni molekul u procesu
Dalja analiza pokazala je da je protein MYO10 važan za formiranje tunelskih nanotubula koje omogućavaju prenos mitohondrija između ćelija. Istraživanje su, pored Jija, vodili Jing Xu i Caglu Eroglu sa Dukea.
Potrebna su dodatna istraživanja, uključujući detaljno snimanje živog nervnog tkiva, kako bi se precizno pratilo na koji način se mitohondrije prenose između ćelija.
Ipak, studija otkriva do sada nedovoljno poznat način komunikacije između nervnih i potpornih ćelija. Usmeravanjem terapije na prenos energije unutar ćelija, ovaj pristup bi u budućnosti mogao ponuditi novi način lečenja hroničnog nervnog bola – tako što bi delovao na njegov biološki uzrok, a ne samo na simptome.
Izvor: scitechdaily.com/zdravlje.kurir.rs
Kako hronični bol utiče na mozak? Neurolog otkriva 3 uspešne strategije za oporavak, a nisu lekovi