Da li Papa test otkriva koilocitozu? Sve što bi trebalo da znate o bolesti koju izaziva HPV
Čitavo naše telo, i iznutra i spolja, prekriveno je epitelom – slojem ćelija koji štiti organe i omogućava im da normalno funkcionišu. Epitelne ćelije se nalaze u dubljim slojevima kože, plućima, jetri i drugim organima.
Koilociti, poznati i kao halo ćelije, su posebna vrsta epitelnih ćelija koje se razvijaju nakon infekcije humanim papiloma virusom (HPV). Ove ćelije se razlikuju od normalnih epitelnih ćelija prvenstveno po strukturi svog jezgra, koje može biti nepravilne veličine, oblika ili boje. Koilocitoza ukazuje na prisustvo koilocita i smatra se potencijalnim prekursorom određenih vrsta raka.
Simptomi koilocitoze
Sama koilocitoza ne izaziva simptome, već je uzrokovana HPV-om, seksualno prenosivim virusom koji može izazvati razna stanja.
Postoji više od 200 vrsta HPV-a, a mnogi ne izazivaju nikakve simptome i spontano se povlače. Međutim, određeni tipovi HPV-a visokog rizika povezani su sa razvojem karcinoma epitelnih ćelija, posebno raka grlića materice.
Rak grlića materice pogađa grlić materice, uski prolaz između vagine i materice. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), skoro svi slučajevi raka grlića materice uzrokovani su HPV infekcijom. Simptomi se obično javljaju samo u uznapredovalim stadijumima bolesti i mogu uključivati:
- krvarenje između menstruacija
- krvarenje nakon seksualnog odnosa
- bol u nozi, karlici ili leđima
- gubitak težine i apetita
- umor
- vaginalna nelagodnost
- vaginalni iscedak koji može biti tanak, vodenast ili više nalik gnoju sa neprijatnim mirisom
HPV je takođe povezan sa skvamoznim ćelijskim karcinomom anusa, penisa, vagine, vulve i delova grla. Drugi tipovi HPV-a ne izazivaju rak, ali mogu izazvati genitalne bradavice.
Uzroci koilocitoze
HPV se prenosi seksualnim odnosom – vaginalnim, analnim i oralnim. U riziku ste ako imate odnose sa nekim ko ima virus. Pošto HPV infekcija često ne izaziva simptome, mnogi ljudi ne znaju da su zaraženi i mogu je nesvesno preneti na svog partnera.
Virus cilja epitelne ćelije, najčešće u genitalnim oblastima, kao što je grlić materice. HPV ubacuje sopstvene proteine u DNK ćelija, a neki od ovih proteina izazivaju strukturne promene koje dovode do formiranja koilocita. Određeni proteini takođe mogu povećati rizik od razvoja raka.
Kako se dijagnostikuje koilocitoza?
Koilocitoza u grliću materice se otkriva Papa testom ili biopsijom grlića materice.
Papa test je rutinski skrining za HPV i rak grlića materice. Tokom testa, lekar uzima uzorak ćelija sa površine grlića materice malim brisom. Uzorak se zatim analizira u laboratoriji na prisustvo koilocita.
Ako je rezultat pozitivan, lekar može preporučiti kolposkopiju ili biopsiju grlića materice. Tokom kolposkopije, grlić materice se osvetljava i uvećava posebnim instrumentom kako bi se bolje videle promene. Biopsija podrazumeva uzimanje malog uzorka tkiva za detaljniju analizu.
Pozitivan rezultat ne znači nužno da imate rak ili da ćete ga dobiti, ali zahteva praćenje i eventualno lečenje kako bi se sprečio razvoj raka.
Koilocitoza i rak
Koilocitoza u grliću materice se smatra pretečom raka grlića materice, a rizik se povećava kada je prisutan veći broj koilocita, uzrokovanih određenim tipovima HPV-a.
Dijagnoza koilocitoze nakon Papa testa ili biopsije zahteva češće kontrole. Vaš lekar će odrediti kada treba ponovo da se testirate. Praćenje obično uključuje kontrole svakih tri do šest meseci, u zavisnosti od vašeg rizika.
Koilociti takođe mogu biti povezani sa karcinomima u drugim delovima tela, kao što su anus ili grlo, ali rutinski skrining za ove karcinome nije tako dobro definisan kao za rak grlića materice.
Lečenje
Koilocitoza je uzrokovana HPV infekcijom, za koju trenutno ne postoji lek. Lečenje se fokusira na komplikacije izazvane virusom, kao što su genitalne bradavice, prekancerozne promene na grliću materice ili drugi karcinomi povezani sa HPV-om. Rano otkrivanje i lečenje prekanceroznih promena značajno povećava šanse za oporavak.
Za prekancerozne promene na grliću materice, često je dovoljno praćenje rizika čestim pregledima. Nekim ženama je potrebno lečenje, dok se kod drugih promene spontano rešavaju. Moguće metode lečenja prekanceroznih promena uključuju:
- LEEP (Lup elektrohirurška eksciziona procedura) – uklanjanje abnormalnog tkiva žičanom petljom koja provodi električnu struju.
- Kriohirurgija – zamrzavanje abnormalnog tkiva i njegovo uništavanje tečnim azotom ili ugljen-dioksidom.
- Laserska hirurgija – uklanjanje prekanceroznog tkiva laserskim zrakom.
- Histerektomija – hirurško uklanjanje materice i grlića materice, obično kada druge metode nisu uspele.
Zaključak
Koilociti pronađeni tokom rutinskog Papa testa ne znače nužno da imate rak ili da ćete ga dobiti. Međutim, potrebni su im češći pregledi kako bi se svaki rak grlića materice mogao rano otkriti i uspešno lečiti.
Zaštićen seks se preporučuje za prevenciju HPV-a. Ako imate 45 godina ili manje, ili imate dete, razgovarajte sa svojim lekarom o vakcinaciji protiv određenih tipova HPV-a.
Izvor: ordinacija.hr/zdravlje.kurir.rs
Šta je HPV i gde se najčešće javlja? Može se preneti i uz korišćenje prezervativa