Da li pijenje vode može da spreči kamen u bubregu? Studija otkriva pravu istinu
Velika klinička studija pokazala je da ni napredni programi koji podstiču unos tečnosti ne uspevaju uvek da spreče ponovnu pojavu kamena u bubregu. Iako se godinama savetuje da je dovoljno piti više vode, rezultati ukazuju na to da je stvar složenija i da prevencija verovatno zahteva personalizovan pristup.
Kamen u bubregu je mali, ali izuzetno bolan problem koji često dolazi iznenada i remeti svakodnevni život. Procene pokazuju da će oko jedan od 11 ljudi razviti kamen u bubregu, dok se kod gotovo polovine pacijenata on ponovo javlja.
Zbog toga je fokus naučnika bio na prevenciji. Zbog toga je fokus naučnika bio na prevenciji. U studiji objavljenoj u časopisu The Lancet, koju je sprovela Mreža za istraživanje bolesti urinarnog kamena uz koordinaciju Kliničkog istraživačkog instituta Djuk, istraživači su pratili 1.658 adolescenata i odraslih i testirali da li program koji podstiče hidrataciju može da smanji rizik od ponovnog stvaranja kamena.
Učesnici su bili podeljeni u dve grupe - jednu sa standardnom negom i drugu koja je koristila program bihevioralne hidratacije. On je uključivao pametneflašice za vodu, personalizovane ciljeve unosa tečnosti, podsetnike, finansijske podsticaje i savetovanje.
Cilj programa bio je da učesnici dostignu dnevnu količinu urina od najmanje 2,5 litra (oko tri do 3,5 litra unete tečnosti dnevno), što se smatra granicom koja može da smanji rizik od stvaranja kamena. Iako su učesnici u programu povećali unos tečnosti, to nije dovelo do značajnog smanjenja ponovne pojave kamena u odnosu na standardnu negu.
- Uprkos značaju unosa tečnosti, postizanje i održavanje visokog nivoa hidratacije mnogo je teže nego što pretpostavljamo. Upravo problem sa pridržavanjem preporuka može da bude razlog zbog kog se kamen često vraća - rekao je dr Čarls Skejls, jedan od autora studije, urolog i profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Djuk.
Jedan savet ne važi za sve
Rezultati su pokazali i da jedinstveni ciljevi ne odgovaraju svima. Potrebe za tečnošću razlikuju se u zavisnosti od uzrasta, telesne mase, načina života i opšteg zdravlja.
- Umesto da svi pacijenti imaju isti cilj kada je reč o unosu tečnosti, potrebno je utvrditi kome šta najviše odgovara, razumeti zašto dolazi do odustajanja i razviti pristupe, i u ponašanju i u terapiji, koji zaista smanjuju rizik od ponovne pojave kamena - izjavio je dr Gregori I. Tašijan, jedan od vodećih autora studije i dečji urolog na Odeljenju za urologiju, kao i glavni istraživač u Dečjoj bolnici u Filadelfiji.
Zašto se kamen ponovo javlja
Stručnjaci zato sve više ukazuju na potrebu za individualnim planovima prevencije koji uključuju i ishranu, navike i medicinske faktore, a ne samo unos tečnosti.
- Kamen u bubregu je hronično stanje praćeno nepredvidivim, ponekad izuzetno bolnim epizodama koje mogu da poremete rad, san, produktivnost i život uopšte. Većina ljudi bi cenila jednostavan način da smanje šanse da dožive još jedan takav događaj - poručila je dr Alana Desai, prva autorka studije i glavna istraživačica na istraživačkom mestu Univerziteta u Vašingtonu u Sent Luisu.
Zaključak studije jeste da voda ostaje važan deo prevencije, ali da sama po sebi nije dovoljna. Na nastanak kamena utiče više faktora, od sastava urina i ishrane do navika i metabolizma, pa samo povećan unos vode nije dovoljan za sve pacijente.
Izvor: scitechdaily.com/Zdravlje.Kurir.rs
Namirnice koje uzrokuju kamen u bubregu, urolog otkriva šta najviše šteti, a šta pomaže