Slabo srce nije isto što i kongestivna srčana slabost: Kardiolog otkriva kada stanje postaje opasno
Kongestivna srčana slabost je hronično oboljenje kod kog srce ne može dovoljno efikasno da pumpa krv i zadovolji potrebe organizma za kiseonikom i hranljivim materijama. Najčešće se javlja kod starijih osoba, ali su u riziku i oni koji već imaju kardiovaskularne bolesti ili hronična stanja poput dijabetesa i hipertenzije.
- Kongestivna srčana slabost označava stanje u kojem srce ne pumpa krv dovoljno snažno ili dovoljno efikasno, pa dolazi do zastoja krvi i nakupljanja tečnosti u plućima, nogama i drugim delovima tela. Za razliku od opšteg pojma srčane slabosti, koji obuhvata različite oblike oslabljenog rada srca, kongestivna srčana slabost podrazumeva da su se već razvili simptomi zadržavanja tečnosti, odnosno "zagušenja" u organizmu - objašnjava kardiolog dr Dibanšu Gupta.
Najčešći oblici ovog stanja su oni kod kojih je smanjena sposobnost srca da se kontrahuje i izbaci krv, ali i oni kod kojih je srčani mišić ukočen, pa ne može dovoljno da se opusti i primi krv. Kako bolest napreduje, može doći do zahvatanja i leve i desne strane srca, što dodatno pogoršava simptome i opterećenje organizma.
Ko je u najvećem riziku i kako se prepoznaje
Rizik za razvoj bolesti povećavaju koronarna bolest srca, prethodni infarkt, povišen krvni pritisak, dijabetes, gojaznost, poremećaji masnoća u krvi, pušenje, prekomerna konzumacija alkohola, kao i porodična istorija srčanih bolesti.
- Bolest prolazi kroz više faza. U početnoj fazi postoje faktori rizika, ali nema simptoma. Zatim dolazi faza u kojoj su promene na srcu prisutne, ali bez tegoba. Kada se pojave simptomi, najčešće su to kratak dah, umor i oticanje, dok u završnoj fazi tegobe postaju izražene čak i u mirovanju - opunje dr Gupta i nastalja:
- Simptomi mogu da uključuju i ubrzan ili nepravilan rad srca, uporan kašalj, naglo povećanje telesne težine zbog zadržavanja tečnosti, kao i smanjenu koncentraciju. Kako bolest napreduje, simptomi postaju sve izraženiji i značajno utiču na svakodnevno funkcionisanje.
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda i dodatnih analiza, kao što su ultrazvuk srca, EKG i laboratorijski testovi, ali i snimanja poput rendgenskog snimka pluća ili skenera, koji mogu da pokažu zadržavanje tečnosti ili uvećanje srca.
Kako se leči i kada je stanje hitno
Lečenje ima za cilj ublažavanje simptoma, usporavanje napredovanja bolesti i rešavanje osnovnog uzroka. U terapiji se koriste lekovi koji smanjuju opterećenje srca, regulišu pritisak i pomažu izbacivanje viška tečnosti.
U težim slučajevima primenjuju se i napredne metode, poput ugradnje pejsmejkeraili posebnih uređaja koji pomažu srcu da efikasnije pumpa krv (defibrilatori i mehaničke pumpe), a kod najtežih pacijenata razmatra se i transplantacija srca.
- Važno je da se terapija sprovodi redovno i u skladu sa preporukama lekara. Pored lekova, ključne su i promene životnih navika, jer one mogu značajno da utiču na tok bolesti. To podrazumeva smanjen unos soli, kontrolu telesne težine, prestanak pušenja, ograničenje alkohola i redovnu, umerenu fizičku aktivnost - naglašava dr Gupta.
Pacijenti bi trebalo da obrate pažnju na pogoršanje simptoma. Ako se jave naglo otežano disanje, bol u grudima, ubrzan rad srca, otoci ili izražen umor, potrebno je da se odmah jave lekaru, jer to može da ukazuje na komplikacije, poručuje kardiolog.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs