Meningitis je zapaljenje ovojnica ili membrana (meninga) koje okružuju mozak i kičmenu moždinu, a može biti uzrokovan bakterijama, virusima ili gljivicama. Bakterijski i virusni meningitis mogu da budu zarazni - virusni je češći leti i u ranu jesen, dok je bakterijski, koji je daleko opasniji, češći zimi i u rano proleće.
Zovu ga bolest dece (osetljivost je opšta, ali većinom obolevaju deca i tinejdžeri) i kolektiva, te su epidemije moguće, posebno među decom u bliskim zajednicama kao što su škole, vrtići, ali i bazeni.
Simptomi meningitisa
Rani simptomi meningitisa su slični simptomima gripa, a mogu da se razviju tokom nekoliko sati ili nekoliko dana i uključuju:
- Naglu visoku temperaturu
- Ukočen vrat
- Jaku glavobolju
- Mučninu ili povraćanje
- Zbunjenost ili probleme sa koncentracijom
- Napade epilepsije
- Pospanost ili poteškoće sa buđenjem
- Osetljivost na svetlost
- Gubitak apetita ili osećaja za žeđ
- Osip na koži u nekim slučajevima, kao kod meningokoknog meningitisa
Kod beba se javlja groznica, razdražljivost, odbijanje hrane, napetost fontanele (mekog dela lobanje).
Kada se obratiti lekaru
Kako su simptomi slični bilo da se radi o virusnom bilo bakterijskom meningitisu, zbog mogućeg daljeg razvoja bolesti u svim slučajevima neophodno je obratiti se lekaru.
Potražite hitnu medicinsku pomoć ako vi ili neko u vašoj porodici ima simptome kao što su:
- Groznica
- Jaka glavobolja koja ne prolazi
- Zbunjenost
- Povraćanje
- Ukočen vrat
Ako je u pitanju virusni meningitis, antibiotici ne pomažu. Pacijentu se daju lekovi protiv bolova, upale i lekovi za snižavanje temperature, a potrebno je odmaranje i uzimanje dosta tečnosti. U većini slučajeva prolazi bez posledica, kao lakše oboljenje.
Bakterijski meningitis je, s druge strane, ozbiljan i može da izazove smrt u roku od nekoliko dana bez antibiotskog lečenja. Odugovlačenje sa lečenjem takođe povećava rizik od trajnog oštećenja mozga.
Takođe je važno da se obratite lekaru ako ste bili u kontaktu sa nekim ko ima meningitis. To može da uključuje člana porodice ili nekoga sa kim radite.
Prevencija
Kako se zaraza prenosi kontaktom, preporučuju se pojačane mere higijene.
- Mere lične higijene kao što su pranje ruku što češće, naročito pre jela i nakon korišćenja toaleta, nekorišćenje zajedničke čaše/flaše pri konzumiranju tečnosti
- Kupanje u bazenima uz prethodno tuširanje i prolazak kroz dezinfekcionu barijeru kao i korišćenje toaleta za obavljanje fizioloških potreba i potom pranje ruku sapunom
- Izbegavanje kupanja na otvorenim neuređenim kupalištima
Pripremila: N.L.
Izvor: Mayoclinic.org/Danas.rs/Zdravlje.kurir.rs
NE PROPUSTITE
