Mononatrijum glutamat (MSG) se najčešće povezuje sa kineskom hranom, ali ovaj kristalni dodatak bez mirisa se koristi i u mnogim restoranima i dodaje u prerađene namirnice koje verovatno svakodnevno konzumirate.

Ali šta je zapravo MSG? I zašto bi trebalo da izbegavate hranu koja ga sadrži?

Šta je MSG?

MSG (koriste se nazivi monosodijum glutamat i mononatrijum glutamat, što je različ naziv za isti hemijski broj) je pojačivač ukusa koji se često dodaje konzerviranom povrću, supama, suhomesnatim proizvodima i hrani u restoranima kako bi se postigao bogat, slani ukus. MSG se pravi od natrijuma i L-glutaminske kiseline, neesencijalne aminokiseline koja se prirodno nalazi u hrani bogatoj umami ukusom, poput paradajza, inćuna, pečuraka i parmezana.

Japanski hemičar Kikunae Ikeda je 1908. godine izdvojio glutamat iz čorbe bogate umami ukusom kako bi proizveo prvi veštački MSG. Danas se MSG proizvodi fermentacijom skroba, šećerne repe, šećerne trske ili melase, pretvarajući ih u beli prah bez mirisa koji može da se pospe po hrani kao so.

Zašto se MSG dodaje u određenu hranu?

Iako FDA (Agencija za hranu i lekove SAD) smatra da je dodavanje MSG-a u hranu "opštepriznato kao bezbedno", proizvođači hrane su ipak obavezni da ga navedu na deklaraciji proizvoda. MSG ćete naći pod nazivom mononatrijum glutamat, ali i kao MNG i pod E brojevima E620-625.

msg-shutterstock-1710018949.jpg
Shutterstock 

Ako neki proizvod sadrži bilo koji sastojak koji prirodno sadrži MSG (kao što je ekstrakt kvasca, hidrolizovani kvasac ili proteinski izolat), taj proizvod ne može da nosi oznaku "bez MSG-a" ili "bez dodatog MSG-a".

Koja hrana najverovatnije sadrži MSG?

Iako se kineska kuhinja često povezuje sa MSG-om, mnogi restorani (uključujući i one brze hrane) ga takođe koriste za poboljšanje ukusa. MSG se nalazi i u mnogim prerađenim i pakovanim namirnicama, kao i u mnogim vrstama viršli i suhomesnatih proizvoda. Prelivi za salate, majonez, kečap i sos za roštilj takođe često sadrže MSG, kao i pakovani začini, zamrznute pice i instant nudle.

Da li je MSG loš po vaše zdravlje?

Devedesetih godina, FDA je zatražila od Federacije američkih društava za eksperimentalnu biologiju (FASEB) da istraži bezbednost MSG-a. FASEB je zaključio da je MSG bezbedan. Napomenuli su da su bilo kakvi negativni efekti blagi i kratkotrajni, i obično se javljaju pri unosu velikih doza (više od 3 grama), i to samostalno, bez hrane.

glavobolje-tokom-leta-shutterstock-2306164817.jpg
Shutterstock 

Većina ljudi ne unosi samo MSG, a pošto se u većini recepata koristi mala količina - od četvrtine do polovine kašičice po kilogramu mesa (dovoljno za četiri do šest osoba) - malo je verovatno da ćete uneti dovoljno veliku količinu koja bi mogla da izazove neželjene efekte.

Ko je pod većim rizikom od neželjenih reakcija na MSG?

Dok većini ljudi ne smeta ovaj aditiv, mali deo populacije - manje od jedan odsto - može da bude posebno osetljiv na MSG. Simptomi se obično javljaju u prvih nekoliko sati nakon obroka i mogu da uključuju glavobolju, crvenilo kože, znojenje, mučninu, utrnulost i umor. Još manji deo ljudi može da ima ozbiljnu alergijsku reakciju.

Razmislite o ograničavanju unosa hrane sa MSG-om

Iako MSG verovatno ne zaslužuje svoju reputaciju kao toksični sastojak, postoje razlozi da izbegavate hranu koja ga sadrži. Namirnice koje ga sadrže često su visoko prerađena hrana koja inače sadrži velike količine natrijuma, masti i drugih rafinisanih sastojaka koji nisu dobri za nas. To što ste primetili mononatrijum glutamat na deklaraciji može da vas navede da pogledate i ostale sastojke i da razmislite o tome da potražite zdraviju alternativu.

Pripremila: N.L.

Izvor: Health.harvard.edu/Zdravlje.kurir.rs