Više upala u mladosti, slabije pamćenje u srednjim godinama: Svaka treća demencija može da se spreči
Viši nivo upale u mladosti povezan sa lošijim rezultatima na testovima kognitivnih sposobnosti u srednjim godinama, pokazuju studije.
Mlade osobe koje imaju viši nivo upale, što je povezano sa gojaznošću, fizičkom neaktivnošću, hroničnim bolestima, stresom i pušenjem, mogu da imaju smanjenje kognitivnih funkcija u srednjim godinama, pokazala je nova studija sa Univerziteta Kalifornija u San Francisku (UC San Francisco).
Ranije su istraživači povezivali viši nivo upale kod starijih osoba sa demencijom, ali ovo je jedna od prvih studija koja povezuje upalu u ranom odraslom dobusa smanjenim kognitivnim sposobnostima u srednjim godinama.
- Hteli smo da istražimo da li životne navike u mladosti mogu da utiču na kognitivne sposobnosti u srednjim godinama, što bi kasnije moglo da poveća verovatnoću za razvoj demencije.
Kada su istraživači prilagodili faktore poput starosti, fizičke aktivnosti i ukupnog holesterola, razlike u brzini obrade su ostale; takođe su otkrili razlike u operativnim funkcijama, koje uključuju radnu memoriju, rešavanje problema i kontrolu impulsa.
Studija je pratila 2.364 odrasle osobe u okviru CARDIA studije, koja je imala za cilj da identifikuje faktore u mladosti koji vode do kardiovaskularnih bolesti dve do tri decenije kasnije. Učesnici su imali između 18 i 30 godina kada su ušli u studiju i četiri puta su testirani tokom perioda od 18 godina na marker upale, C-reaktivni protein (CRP).
Kognitivni testovi su obavljeni pet godina nakon poslednjeg merenja CRP-a i do tada je većina učesnika bila u svojim četrdesetim i pedesetim godinama. Oko 45 odsto njih je imalo nizak stabilan nivo upale, dok je 16 odsto imalo umeren ili rastući nivo upale; 39 odsto je imalo visoke nivoe upale.
Upale i zdravstveni rizici
Istraživači su takođe povezali viši nivo upale sa fizičkom neaktivnošću, višim indeksom telesne mase i pušenjem.
Jaf je član tima stručnjaka koji su utvrdili da se 30 odsto rizika od demencije može sprečiti. Njeno nedavno istraživanje je ispitivalo povezanost između isprekidanog sna i smanjenih kognitivnih funkcija u srednjim godinama, kao i efekte personalizovanih životnih promena u sprečavanju gubitka pamćenja kod starijih osoba sa većim rizikom.
Pripremila: N.L.
Izvor: Sciencedaily.com/Zdravlje.kurir.rs
Da li previše soli može da dovede do dijabetesa? Rezultati istraživanja su nedvosmisleni