Ko je zapravo embriolog? To je naučnik (nije doktor) koji spaja izabrani spermatozoid i jajnu ćeliju i potpomaže da dobijeni embrioni rastu u kontrolisanoj sredini. Iako su iza scene, jasno je da imaju veliki uticaj na medicinski potpomognutu oplodnju.
Embrilog Branka Kovačević Obradović objašnjava kako odabrati pravog i na koji način se, novim tehnologijama, vrši selekcija spermatozoida bez centrifugiranja uzorka.
- Priroda je tako udesila stvari da je za oplodnju dovoljan jedan spermatozoid i jedna jajna ćelija. I nama je dovoljan jedan spermatozoid da nastane beba, ali nemamo čarobni štapić, jer nikad ne znate šta on nosi. Vi možete da ga vidite, on može da bude lep, simpatičan, imate populaciju bucmastih, imate populaciju koje izgledaju kao olovčice. Kad vidim olovčice, već znam da će biti problema. Ipak, ako imamo tri i više jajnih ćelija (po ciklusu) sve će se to manje, više oploditi. Redak je izostanak oplodnje. Šta potom, po oplodnji, spermatozoidi mogu da daju, ne znamo dok ne dođemo do trećeg dana - objašnjava embriolog.
Prema rečima naše sagovornice tada dolazi do aktiviranja zajedničkog genetičkog materijala, odnosno pokazuje se njihova simbioza.
- Spermatozoid tada počinje da radi i praktično imate uvid da je sve kako treba. Jer, za prve ćelijske deobe nisu odgovorni spermatozoidi, već jajne ćelije. One su te koje to planiraju, koje imaju sve što je neophodno da bi se to desilo. Naravno, spermatozoidi moraju da ih aktiviraju.
Ko pliva, taj prolazi
Kada je reč o izboru najboljih spermatozoida, relativno nova tehnologija, barem kod nas, je takozvana “zajmot”.
- U svetu nije nova, koristi se skoro deset godina, kod nas oko tri, a u poslednjih šest meseci zaživela je kod oko 20 odsto pacijenata. Radi po vrlo jednostavnom principu koristeći osobinu sparmatozoida da uvek plivaju ka površini, tamo gde je površinski napon najveći. Gde god da je ta površina, gde god da ih spustite, oni ne padaju dole, nego se penju ka gore, ka obodu. To je njihovo svojstvo. Na tom putu prolaze kroz membranu koja vrši selekciju na morfološkom nivou, a princip imitira (koliko je to moguće) ono što se dešava u prirodnim životnim uslovima, bez hemije, lekova ili bilo kojih dodataka, mehaničkih tretmana i fizičke sile koja može da ih ošteti, što je veliki uspeh.
Nakon što aparat izdvoji one najbolje, embriolog procenjuje koji su među njima kandidati za oplodnju. Kako se od najboljih biraju najbolji?
- To je teško pitanje. Pre svega mora biti brz, ali generalno, imate standarde koje pratite koji se tiču morfologije i pokretljivosti. Lično mislim da je brojnost bitna, trebalo bi da ih je bar milion po uzorku. Jer, ako imate veću brojnost, očigledno imate i većih izgleda za začeće - zaključuje.
Šta čini mušku neplodnost?
Svaki muškarac, čak i potpuno zdrav, ima različit kvalčitet spermatozoida u svom ejakulatu. Kod muške neplodnosti stvari koje koje mogu da spreče uspeh medicinski potpomognute oplodnje su:
- slaba pokretljivost spermatozoida
- premali broj spermatozoida
- abnormalna morfologija (izgled) spermatozoida
- oštećenje samog genetskog materija (fragmentacija DNK) koji spermatozoidi prenose
Napomena: Sve žene do 45 godina u Srbiji imaju neograničen broj pokušaja vantelesne oplodnje za prvo i pet pokušaja za drugo dete o trošku RFZO. Kod nas je u poslednjih godinu dana moguća i vantelesna oplodnja sa doniranim reproduktivnim ćelijama, bez obzira na to da li žene žive u zajednici ili bez partnera.
Nataša Lazović
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
