Jedan od njih je mošusni miris, koji se nekada uobičajeno koristio u muškim pafremima, koji je Evropska unija zabranila, ali se još uvek može naći u proizvodima koji se prodaju širom sveta, uključujući SAD.
Sve raniji početak puberteta
Tokom prošlog veka, prosečna starost u kojoj se javlja prva menstruacija i početak razvoja dojki opadala je. Iako postoje jasni rasni i socioekonomski faktori, fenomen je previše globalan i prebrz da bi bio u potpunosti genetski, ostavljajući pitanja naučnicima koji novi faktori životne sredine mogu izazvati tako rane promene.
Dok je mnogo studija tražilo kandidate koji bi mogli objasniti prerano sazrevanje, nedosledni rezultati su otežali pronalaženje krivaca. Mnoge opservacione studije su takođe ograničene svojim metodama, koje mogu da prikupljaju uzorke krvi i urina samo tokom budnog vremena od dobrovoljaca.
Ispitivanje procesa u hipofizi odgovornih za početak pubetreta
Istraživači sa američkog Nacionalnog instituta za zdravlje i Univerziteta Nort Vestern odlučili su da fokusiraju svoju pretragu na mrežu neurona u hipotalamusu za koje je poznato da igraju ključnu ulogu u upravljanju početkom puberteta.
Neuroni hormona koji oslobađa gonadotropin (GnRH) stimulišu hipofizu da luči nekoliko hemijskih signala, koji zauzvrat govore jajnicima da proizvode estrogen, a testisima testosteron.
Iako mehanizmi koji stoje iza ovog procesa nisu u potpunosti shvaćeni, smatra se da je uključen neuropeptid nazvan kispeptin. Štaviše, nervne ćelije koje proizvode neuropeptid imaju sopstvene receptore koji ih čine osteljivim na varijacije u stresu i ishrani, što je savršeno mesto za početak potrage za drugim oblicima smetnji.
Ispitano oko 10.000 supstanci
Umesto da traže znake poremećaja u uzorku dobrovoljaca, istraživači su koristili kulturu tkiva uzgojenu u laboratoriji da bi otkrili efekte različitih supstanci na aktivnost GnRH i kispeptina ćelija.
Sam skrining je bio značajan, sortiranje kroz oko 10.000 različitih supstanci, opisanih u biblioteci Agencije za zaštitu životne sredine. Zatim su dodatni alati za evaluaciju smanjili listu na nekoliko desetina jedinjenja koja su ometala jedan ili oba puta.
Određeni broj testiranih supstanci bili su tipovi grupa hemikalija koje oponašaju transmiter koji je zajednički za različite neuronske puteve, odgovorne za pamćenje, motivaciju i uzbuđenje.
Jedno jedinjenje se posebno istaklo - kandidat agonist za kispeptin, nazvan mošusni ambrete. Nekada uobičajen u kozmetici i muškim mirisima, slatki, blago životinjski miris zabranila je Evropska unija 1990-ih, nakon dokaza o njegovoj neurotoksičnosti kod pacova, iako se i dalje sintetiše u Indiji i Kini.
Ova supstanca je danas manje uobičajena u komercijalnim proizvodima, zahvaljujući preporukama Međunarodnog udruženja za mirise. Ali budući da je otporan na razlaganje i dalje je prisutan u životnoj sredini što bi moglo predstavljati ozbiljnu, stalnu zabrinutost, upozoravaju studije poput ove.
Dalje testiranje mošusnog ambreta na ćelijama hipotalamusa ljudi i miša u kulturama i na mladim živim zebricama dodatno je pokazalo potencijal da miris podstakne delove mozga u stvaranje znakova koji bi mogli da izazovu pubertet u ranijim godinama.
Ono što bi na površini moglo izgledati kao trivijalan trend, može imati značajan uticaj po javno zdravlje, sa povećanim rizicima od psiholoških problema, kardiovaskularnih bolesti i raka dojke povezanih sa ranim početkom puberteta.
U kombinaciji sa studijama koje otkrivaju da gojaznost i promene u ishrani takođe mogu doprineti padu prosečne starosti kada se javlja prva menstruacija i razvoj grudi, moguće je da brojni faktori utiču na sazrevanje tela dece.
Ovo istraživanje objavljeno je u časopisu Endokrinologija.
Prenela: O.M.
Izvor: sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs