- Loš san i slaba energija prethodne noći skoro da su sigurni pokazatelji da ćete narednog jutra imati glavobolje.
- Takođe, dan ispunjen velikim stresom ili sa puno energije povećava šanse za pojavu migrene sledećeg popodneva ili večeri.
Nalazi sugerišu da održavanje dobre higijene sna - odlazak u krevet u isto vreme svake noći i spavanje najmanje sedam ipo sati svake noći - može drastično smanjiti šanse za napad migrene ujutru.
Neke preventivne mere koje bi ljudi skloni migreni mogli da preduzmu uključuju što je moguće bolje upravljanje stresom, jer se pokazalo da kortizol igra značajnu ulogu u izazivanju glavobolje.
Uzimanje lekova bez recepta, tj. nesteroidnih sredstva za ublažavanje bolova takođe može pomoći u sprečavanju migrene ako se uoče rani simptomi, kao što su osetljivost na jako svetlo, mučnina, vrtoglavica i umor.
Migrena je generalno nedovoljno istražena i nedovoljno dijagnostikovana. Procenjuje se da 15 do 18 procenata žena i šest procenata muškaraca dobije migrene, ali samo oko četvrtine njih može da dobije odgovarajuću dijagnozu i lečenje.
Studija, objavljena u časopisu Neurologi Američke akademije za neurologiju, uključivala je 477 ljudi starosti od sedam do 84 godine, od kojih je polovina imala istoriju migrene.
Od njih je zatraženo da vode dnevnik glavobolje kako bi evidentirali svoje raspoloženje, nivo energije, nivo stresa i napade kako su se dešavali i šta se dešavalo svaki četiri puta dnevno tokom dve nedelje.Takođe su ocenjivali kvalitet svog sna svaki dan i nosili monitore za praćenje spavanja i fizičke aktivnosti.
Oni koji su prijavili da loše spavaju imali su u proseku 22 procenta veću verovatnoću da će sledećeg jutra doživeti napad glavobolje.
Slično tome, smanjenje kvaliteta sna koji su sami prijavili povezano je sa 18 posto povećanom šansom za napad glavobolje sledećeg jutra.
Smanjenje uobičajenog nivoa energije prethodnog dana povezano je sa 16 posto većom šansom za jutarnju glavobolju.
Takođe, viši prosečni nivoi stresa i značajno veći nivoi energije prethodnog dana bili su povezani sa 17 procenata povećanim izgledima da će doživeti glavobolju sledećeg popodneva ili uveče.
- Možda najzanimljivije, glavobolje su bile povezane sa samoprocenjenim kvalitetom sna, a ne sa stvarnim merama obrazaca spavanja. Ovo naglašava važnost uočenih fizičkih i emocionalnih stanja u osnovnim uzrocima migrene - rekla je dr Ketlin R. Merikangas, autorka studije i glavni genetski epidemiolog na Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje.
Oni koji pate od hronične migrene (koji dožive 15 ili više napada mesečno) prijavljuju stope nesanice koje su dvostruko veće od ljudi koji doživljavaju ređe, manje intenzivne napade.
Prenela: O.M.
(izvor: dailymail.co.uk/kurir.rs)
NE PROPUSTITE
