Nesanica je česta i izuzetno frustrirajuća bolest savremenog čoveka koja ukazuje na duboku neravnotežu u telu.
Današnji tempo života, stalni stres i nemogućnost opuštanja očigledni su uzroci nedostatka sna, ali nekima san ne dolazi lako, čak i kada regulišu ove očigledne uzroke.
U ovom slučaju ne treba očajavati, već duže kopati u potrazi za mogućim uzrocima nesanice, od kojih su najčešći:
- Anksioznost i depresija
- Hormonska neravnoteža
- Hronične infekcije i upale
- Manjak nutrjenata
- Loša regulacija šećera u krvi
- Poremećaji ritma spavanja i buđenja
- Intenzivno vežbanje uveče
- Bol i potreba za čestim mokrenjem
- Apneja u snu
- Neravnoteža crevne flore
I creva učestvuju u (ne)spavanju
Verovali ili ne, mikrobiom creva utiče na naš san, i obrnuto, san utiče na mikrobiom. Poznato je da bakterije u crevima imaju kompleksan uticaj na naše zdravlje, a kada je san u pitanju, utiču na hormonsku ravnotežu, energetski metabolizam, imuni odgovor, čak i na ritam spavanja i buđenja, a sve se to odražava i na san.
Zanimljivo je da prisustvo sindroma propustljivih creva kao znaka problema u probavnom traktu i hronične sistemske upale, dovodi do problema sa kortizolom, što negativno utiče na san. Slično tome, hronične stomačne infekcije takođe mogu da izazovu nesanicu.
Sve je više dokaza kako disbioza creva ima svoju ulogu i u pojavi anksioznosti, štoje još jedan činilac koji može da doprinese nesanici.
Složen odnos između hormona i sna
Neravnoteža polnih hormona, nedovoljan nivo serotonina i melatonina, previše ili premalo kortizola mogu da dovedu do problema sa spavanjem. Hipertireoza i hipotireoza, odnosno premalo ili previše tiroidnih hormona, takođe povećavaju rizik od nesanice.
Samo neki od hormonskih odnosa koji doprinose nesanici je previše estrogena u odnosu na progesteron, takođe poznat kao dominacija estrogena. Progesteron, naime, deluje opuštajuće, delom zato što stimuliše aktivnost neurotransmitera zvanog GABA, koji igra važnu ulogu u opuštanju i spavanju.
Drugi hormonski odnos je previše kortizola u poređenju sa melatoninom. Kortizol i melatonin imaju suprotne efekte. U teoriji, nivo kortizola bi trebalo da bude najviši ujutru da bi nam obezbedio energiju za aktivnosti koje su pred nama. Kako se mrak približava, počinje da se luči melatonin koji blokira aktivnost kortizola i mi tonemo u san.
U stvarnosti, zbog tempa života ili, na primer, intenzivnog vežbanja u kasnim satima, kortizol ostaje povišen uveče, što potiskuje lučenje melatonina, pa otud ne možemo da zaspimo. S druge strane, nedovoljno estrogena u telu će uticati na san, jer nam estrogen pomaže da koristimo neurotransmiter serotonin važan za spavanje.
Nedostaci u ishrani koji doprinose nesanici
Brojni hranljivi sastojci imaju svoju ulogu u snu, jer služe kao elementi i ko-faktori za proizvodnju melatonina. Na primer, esencijalna aminokiselina triptofan je potrebna za proizvodnju serotonina i melatonina.
Pretvaranje triptofana u melatonin će biti neadekvatno ako nam nedostaju vitamini B6, B2, kao i folna kiselina i cink.
Magnezijum takođe igra ulogu u proizvodnji neurotransmitera neophodnih za spavanje i generalno je važan za opuštanje mišića, te je njegov doprinos snu neprocenjiv.
Za kraj, hronične probleme sa kvalitetom i dužinom sna treba shvatiti ozbiljno jer, osim što ukazuju na duboku neravnotežu u telu, mogu doprinesu i dovedu do razvoja pojedinih bolesti.
Prenela: N.R.
Izvor: Fukcionalnamedicina.com/Zdravlje.Kurir.rs
NE PROPUSTITE
