Srbija se nalazi na 18. mestu u Evropi po učestalosti oboljevanja od raka, ali na neslavnoj drugoj poziciji kada je u pitanju smrtnost od kancera. Svake godine, kod oko 40.000 građana Srbije se otkrije neka vrsta karcinoma, a 30.000 pacijenata izgubi borbu sa tom kobnom bolešću. Istraživači procenjuju da bi se primenom svega onoga što se zna o prevenciji kancera sprečio nastanak do dve trećine slučajeva.
Sledite sedam ključnih saveta koji će vam pomoći da smanjite svoj rizik od raka i unapredite svoje opšte zdravlje, što je posebno važno ako imate porodičnu istoriju ove bolesti.
Više se krećite
Studija objavljena u časopisu JAMA Internal Medicine pokazala je da je fizička aktivnost povezana sa značajno manjim rizikom od mnogih vrsta raka. Redovna aktivnost pomaže u održavanju zdrave težine, što takođe smanjuje rizik od raka. Vaš cilj bi trebalo da bude 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno (aktivnosti koje blago ubrzavaju disanje i puls), kao što su brza šetnja, vožnja bicikla ili plivanje.
Takođe je dobro uključiti i intenzivnije vežbanje, poput treninga snage ili grupnih vežbi. Izbegavajte sedelački način života tako što ćete praviti pauze tokom rada za stolom i koristiti stepenice umesto lifta.
Pravilna ishrana
Rak debelog creva je drugi najčešći zloćudni tumor u obolevanju i umiranju u Srbiji. Najbolji način da smanjite rizik od ove vrste karcinoma je da birate uravnoteženu ishranu sa puno voća i povrća. Vlakna iz voća i povrća su važna jer efikasno održavaju zdravlje creva. Preterana konzumacaja crvenog ili prerađenog mesa povezana je sa povećanim rizikom od raka, pa ako jedete meso, birajte bolji kvalitet i ograničite količinu.
Pratite svoju težinu
U Srbiji više od 50 odsto građana živi sa prekomernom telesnom težinom, a više od 20 odsto živi sa gojaznošću. BMI je najčešće korišćena metoda za proveru da li treba da smršate, a izračunava se tako što se težina u kilogramima podeli sa visinom u metrima na kvadrat.
Opšte je pravilo da je BMI od 18,5 do 25 zdrava težina, dok se BMI preko 25 smatra prekomernom. BMI od 30 ili više je klasifikovana kao gojaznost.
Ograničite unos alkohola
Alkohol je povezan sa oko tri odsto slučajeva raka, pa je najbolje ograničiti unos. Stručnjaci preporučuju da ne pijete više od 14 jedinica alkohola (ili šest srednjih čaša vina) tokom nedelje kako biste smanjili rizik od raka i drugih zdravstvenih problema. Na primer, žena koja konzumira između 14 i 35 jedinica alkohola nedeljno ima 15 odsto šanse da razvije rak dojke - ova šansa bi se smanjila na 11 odsto kada ne bi uopšte pila.
Prestanite da pušite
Rak pluća je vodeći je uzrok smrtnosti od svih maligniteta u svetu i Srbiji, ali se smatra da ga je u 79 odsto slučajeva moguće sprečiti. Postoje dva glavna tipa raka pluća: malih ćelija i ne-malih ćelija, a dokazi ih čvrsto povezuju sa pušenjem. Duvanski dim sadrži mnoge kancerogene supstance koje mogu da oštete ćelije u plućima tokom vremena.
Iako ove ćelije mogu da ostanu nekancerogene ili predkancerogene duži period, ponovljeno izlaganje dimu može da izazove promene koje dovode do kancera. Čak i jedna cigareta može da nanese štetu, zbog čega je važno da odmah prestanete da pušite.
Štitite svoju kožu
Ultraljubičasto zračenje oštećuje DNK ćelija kože, što može da dovede do najozbiljniji tipa raka kože, zloćudnog melanoma. Za razliku od drugih vrsta raka, njegova zastupljenost je neopravdano visoka kod mlađih ljudi.
Da biste zaštitili kožu tokom leta, oblačite se (dugi rukavi i nogavice, šešir, naočare za sunce) i boravite u hladu između 10 i 16 sati, kada su sunčevi zraci najintenzivniji. Odaberite kremu za sunčanje širokog spektra koja štiti od UVA i UVB zraka (minimalni SPF 30) i ponovno je nanesite svaka dva sata - ili svaki sat ako plivate. Takođe izbegavajte solarijume.
Pregledajte se
Redovno pregledajte svoje grudi najmanje jednom mesečno opavajući tkivo dojke, tkivo ispod svake pazušne jame, prema ključnoj kosti i prema trupu. Ako primetite bilo kakve promene u veličini ili obliku, bilo kakvu razliku na koži ili bradavicama, osetite novi čvor ili doživite neobičan bol, obratite se svom lekaru opšte prakse. Žene starosti od 50 do 70 godina bi trebalo da odu na skrining raka dojke svake dve do tri godine.
Redovno posećujete ginekologa jednom godišnje kako bi uradio Papa test - on pomaže u ranom otkrivanju oko 75 odsto slučajeva raka grlića materice. Ako primetite neobično krvarenje, neprijatan miris ili izgled sekreta ili neobjašnjive bolove u donjem delu leđa ili maloj karlici, potražite savet lekara.
Krv u stolici, promene na koži, neobični mladeži, krv u urinu ili uporno krvarenje desni takođe mogu da budu simptomi različitih vrsta raka, pa ih prijavite što je pre moguće.
Priremila: N.L.
Izvor: Healthy-magazine.co.uk/Zdravlje.kurir.rs
NE PROPUSTITE
