7 dokazanih načina da smanjite rizik od raka: Posebno su važni za one sa porodičnom istorijom bolesti

Istraživači procenjuju da bi se primenom svega onoga što se zna o prevenciji kancera sprečio nastanak do dve trećine slučajeva.

Takođe je dobro uključiti i intenzivnije vežbanje, poput treninga snage ili grupnih vežbi. Izbegavajte sedelački način života tako što ćete praviti pauze tokom rada za stolom i koristiti stepenice umesto lifta.

Pravilna ishrana

Rak debelog creva je drugi najčešći zloćudni tumor u obolevanju i umiranju u Srbiji. Najbolji način da smanjite rizik od ove vrste karcinoma je da birate uravnoteženu ishranu sa puno voća i povrća. Vlakna iz voća i povrća su važna jer efikasno održavaju zdravlje creva. Preterana konzumacaja crvenog ili prerađenog mesa povezana je sa povećanim rizikom od raka, pa ako jedete meso, birajte bolji kvalitet i ograničite količinu.

Opšte je pravilo da je BMI od 18,5 do 25 zdrava težina, dok se BMI preko 25 smatra prekomernom. BMI od 30 ili više je klasifikovana kao gojaznost.

Ograničite unos alkohola

Alkohol je povezan sa oko tri odsto slučajeva raka, pa je najbolje ograničiti unos. Stručnjaci preporučuju da ne pijete više od 14 jedinica alkohola (ili šest srednjih čaša vina) tokom nedelje kako biste smanjili rizik od raka i drugih zdravstvenih problema. Na primer, žena koja konzumira između 14 i 35 jedinica alkohola nedeljno ima 15 odsto šanse da razvije rak dojke - ova šansa bi se smanjila na 11 odsto kada ne bi uopšte pila.

Iako ove ćelije mogu da ostanu nekancerogene ili predkancerogene duži period, ponovljeno izlaganje dimu može da izazove promene koje dovode do kancera. Čak i jedna cigareta može da nanese štetu, zbog čega je važno da odmah prestanete da pušite.

Štitite svoju kožu

Ultraljubičasto zračenje oštećuje DNK ćelija kože, što može da dovede do najozbiljniji tipa raka kože, zloćudnog melanoma. Za razliku od drugih vrsta raka, njegova zastupljenost je neopravdano visoka kod mlađih ljudi.

Pregledajte se

Redovno pregledajte svoje grudi najmanje jednom mesečno opavajući tkivo dojke, tkivo ispod svake pazušne jame, prema ključnoj kosti i prema trupu. Ako primetite bilo kakve promene u veličini ili obliku, bilo kakvu razliku na koži ili bradavicama, osetite novi čvor ili doživite neobičan bol, obratite se svom lekaru opšte prakse. Žene starosti od 50 do 70 godina bi trebalo da odu na skrining raka dojke svake dve do tri godine.

Redovno posećujete ginekologa jednom godišnje kako bi uradio Papa test - on pomaže u ranom otkrivanju oko 75 odsto slučajeva raka grlića materice. Ako primetite neobično krvarenje, neprijatan miris ili izgled sekreta ili neobjašnjive bolove u donjem delu leđa ili maloj karlici, potražite savet lekara.

Priremila: N.L.

Izvor: Healthy-magazine.co.uk/Zdravlje.kurir.rs