Da li ste znali da rizik od fatalnih srčanih udara može da se udvostruči tokom letnjih vrućina?

Tropske vrućine su vodeći uzrok smrtnosti koja je direktno povezana sa vremenom i mogu da pogoršaju osnovne bolesti, navodi SZO. Procenjuje se da u Evropi usled tropskih vrućina umre oko 175.000 ljudi godišnje. Ova brojka se preciznije odnosi na prosečan godišnji broj smrtnih slučajeva usled toplote, a ne samo ekstremne vrućine.

Evropska regija je najbrže zagrevajuća od šest regija SZO, sa temperaturama koje rastu otprilike dvostruko brže od globalnog proseka, a tri najtoplije godine zabeležene u regionu dogodile su se od 2020. godine, navode.

Sledi spisak tegoba, od bezazlenih i prolaznih do potencijano fatalnih, koje mogu da budu izazvane ekstremnim vrućinama.

Simptomi da telo pati na vrućini

  • Glavobolja
  • Vrtoglavica
  • Razdražljivost i konfuzija
  • Napadi/moždani udar
  • Alergije i astma
  • Bolest pluća
  • Grčevi usled toplote
  • Slabosti mišića i spazam
  • Osip od toplote
  • Obilno znojenje
  • Nepravilni otkucaji srca
  • Smanjeni protok krvi ka srcu
  • Srčani udar
  • Oštećenja jetre
  • Bolesti bubrega
  • Otkazivanje bubrega

srce-shutterstock-2243547321.jpg
Shutterstock 

Rizik od fatalnog srčanog udara

Kada je reč o srcu, Američka asocijacija za srce takođe upozorava da rizik od fatalnih srčanih udara može da se udvostruči tokom letnjih vrućina.

Ako toplotni talas traje dva dana, sa temperaturama u rasponu od 28-36 stepeni Celzijusa, rizik od fatalnog srčanog udara je 18 odsto veći. Kod toplotnog talasa koji traje četiri dana, sa temperaturama od 34-43 stepena Celzijusa, rizik od fatalnog srčanog udara skače na 74 odsto.

U najvećem riziku su osobe koje pate od oboljenja srca, ali i zdravi i mladi ljudi treba da vode računa.

Pripremila: N.L.

Izvor: WHO Serbia/Zdravlje.kurir.rs