Da li jetra može sama da se oporavi? Hirurg otkriva koja oštećenja mogu da se povuku, a koja ne
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborBolesti jetre danas predstavljaju sve veći javnozdravstveni problem širom sveta. Gojaznost, dijabetes, masna jetra, hepatitis i alkohol sve češće dovode do oštećenja ovog organa, pa se nameće pitanje koliko jetra zaista može da se oporavi.
Kako objašnjava dr Ankur Garg, transplantacioni i gastrointestinalni hirurg, jetra ima jedinstvenu sposobnost regeneracije. Za razliku od većine organa koji nakon povrede stvaraju ožiljno tkivo, jetra može da obnovi izgubljene delove i povrati funkciju.
- Glavnu ulogu u tom procesu imaju hepatociti, osnovne ćelije jetre, koje nakon oštećenja počinju ubrzano da se dele i nadoknađuju izgubljeno tkivo. Istovremeno se preostale zdrave ćelije uvećavaju kako bi organ nastavio normalno da obavlja svoje funkcije. Obnovljena jetra može da povrati punu zapreminu i funkcionalnost, iako ne mora da zadrži prvobitni oblik - objašnjava hirurg.
Oporavak se odvija u tri faze
Regeneracija jetre nije stihijski proces, već se odvija kroz tri precizno regulisane faze. Prva počinje već nekoliko sati nakon povrede ili operacije, kada određeni citokini aktiviraju hepatocite i pripremaju ih za deobu. U drugoj fazi faktori rasta podstiču stvaranje novih ćelija i zamenu oštećenog tkiva. Treća faza zaustavlja dalji rast kada jetra dostigne potrebnu veličinu i funkcionalni kapacitet.
- Brzina oporavka zavisi od vrste i stepena oštećenja. Posle hirurškog uklanjanja dela jetre, zdrav organ najčešće obnovi veličinu i funkciju za 30 do 60 dana. Kod masne jetre stanje može da se normalizuje za šest do osam nedelja ukoliko se uvedu odgovarajuća ishrana i redovna fizička aktivnost. Alkoholni hepatitis obično pokazuje značajno poboljšanje nakon tri do šest meseci potpune apstinencije, dok se ranafibroza može povući tokom jedne do dve godine ako se ukloni uzrok bolesti - sugeriše dr Garg.
Gde je granica oporavka?
Iako poseduje izuzetnu sposobnost regeneracije, jetra ne može beskonačno da se obnavlja. Dugotrajna izloženost alkoholu, toksinima, hroničnim virusnim infekcijama ili drugim štetnim faktorima dovodi do stalnog stvaranja ožiljnog tkiva. Vremenom fibroza napreduje i prelazi u cirozu.
- Ciroza predstavlja trajno i nepovratno oštećenje jetre. U toj fazi normalna struktura organa je ozbiljno narušena, pa je prirodna regeneracija veoma ograničena ili potpuno onemogućena. Posledice mogu da budu žutica, krvarenja iz digestivnog trakta, nakupljanje tečnosti u stomaku, poremećaji zgrušavanja krvi, kao i postepeno propadanje funkcije bubrega, mozga i pluća - upozorava hururg.
Šta može da pomogne jetri?
Najvažniji korak je uklanjanje uzroka oštećenja. Kod bolesti povezanih sa alkoholom to znači potpunu apstinenciju, bez izuzetaka. Kod metaboličkih bolesti jetre gubitak oko 10 odsto telesne težine može značajno da ubrza oporavak tkiva.
- Uz ograničavanje alkohola, važno je voditi računa o telesnoj težini, hraniti se uravnoteženo, biti fizički aktivan i smanjiti unos industrijski prerađene hrane i dodatih šećera. Važnu ulogu imaju i preventivne mere, posebno vakcinacija protiv hepatitisa B - savetuje dr Garg.
Kada bolest napreduje do ciroze, mogućnosti lečenja postaju znatno ograničenije. Tada su često neophodne složene medicinske procedure, uključujući i transplantaciju jetre.
Izvor: Healthshots.com/Zdravlje.kurir.rs