Kada je ubrzani rad srca razlog za brigu: Evo koje vrste aritmija zahtevaju lekarski nadzor
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborUbrzan rad srca, osećaj da srce preskače može da bude znak stresa, zaljubljenosti, ali i ozbiljnijeg oblika aritmije. Srce može da zatreperi ili preskoči otkucaj, brže kuca ili u nepravilnom ritmu i kada smo fizički aktivni i kada se odmaramo. Ove senzacije, poznate kao palpitacije, često traju samo nekoliko sekundi, ali mogu da budu veoma uznemirujuće, posebno ako ne znamo o čemu se tačno radi.
Šta su palpitacije?
Palpitacije srca su subjektivan osećaj da je rad srca neuobičajen ili pojačan. Osećamo da srce preskače, kuca prebrzo, treperi ili podrhtava, jako ili nepravilno lupa. Lekari kažu da, medicinski, palpitacije nisu bolest same po sebi, već simptom koji može da ima različite uzroke. To su uglavnom stres, anksioznost, preterana konzumacija kofeina, fizički napor, dehidratacija, manjak sna.
Mogući ozbiljniji uzroci palpitacija su:
* poremećaji srčanog ritma (aritmije)
* povišen ili nizak krvni pritisak
* bolesti štitne žlezde
* anemija
Palpitacije su česte, uglavnom bezazlene i nema razloga za brigu, kaže kardiolog dr Šan Kuršid iz Massachusetts General Hospital, povezane sa Harvardom.
- U osnovi, svi imamo povremeno palpitacije. Često ne postoji jasan okidač - kaže doktor.
Kada je potrebno da potražimo hitnu pomoć?
Ipak, postoje situacije kada ove neobične senzacije mogu da budu znak ozbiljnijeg zdravstvenog problema.
Neodložnu stručnu pomoć potrebno je da potražimo ako su palpitacije, osećaj lupanja i preskakanja srca praćeni kratkim dahom, bolom u grudima, neprijatnošću u rukama, vratu ili vilici, prekomernim znojenjem ili vrtoglavicom.
Preskakanje ili „prevrnuti” otkucaji srca
Kada osetimo da srce preskače, najčešći uzrok je dodatni, prevremeni otkucaj. Kada se gornje srčane komore (pretkomore) stegnu malo ranije nego što je uobičajeno, dolazi do prevremene atrijalne kontrakcije. Nakon toga i pre sledećeg otkucaja srce pravi kraću pauzu nego što je uobičajeno kako bi se vratilo u normalan ritam. Tokom ove pauze, može da se nakupi malo više krvi, pa donje komore srca počinju da se kontrahuju jače kako bi taj mogući višak krvi ispumpale. Ta pauza može da se oseti kao „preskočen otkucaj”, a jači udar nakon nje kao lupanje srca, iako ovaj poremećaj ritma ponekad prođe i potpuno neprimećeno.
- Iako ovi otkucaji mogu da deluju zabrinjavajuće, oni su prilično česti i uglavnom bezopasni. Nema potrebe da se javite lekaru ako se javljaju povremeno i ne utiču na vaš svakodnevni život - kaže dr Kuršid.
Tri vrste aritmija mogu da budu opasne
Nepravilni srčani ritmovi (prebrzi ili neuredni otkucaji) nazivaju se aritmije. Nastaju kada dođe do poremećaja u električnom sistemu srca.
Postoji mnogo tipova aritmija. Najčešća je atrijalna fibrilacija (AFib). Ona nastaje zbog poremećenih električnih impulsa u pretkomorama, što dovodi do vrlo brzih i nepravilnih signala. Normalno, srce kuca u ravnomernom ritmu: otkucaj … otkucaj … otkucaj … Tokom AFib-a, abnormalni signali u pretkomorama uzrokuju nepravilan i često ubrzan rad pretkomora srca.
Epizode atrijalne fibrilacije mogu da traju nekoliko minuta ili da se jave povremeno tokom dana. Mnogi ljudi imaju stalnu atrijalnu fibrilaciju, a da toga nisu svesni ili osećaju samo blage palpitacije. Međutim, ubrzana AFib može da izazove simptome kao što su vrtoglavica, slabost, kratak dah, znojenje i bol u grudima.
Ako se ne leči, AFib postaje opasna aritmija koja može dovesti do stvaranja krvnih ugrušaka u levoj pretkomori i da izazve moždani udar.
- Zbog toga je potrebno potražiti medicinsku pomoć ako se jave bilo kakvi simptomi AFib-a - kaže dr Kuršid.
Drugi tip, takođe opasnije aritmije koji zahteva pažnju, je supraventrikularna tahikardija (SVT). Normalan srčani ritam je 60 do 100 otkucaja u minuti, ali SVT može ubrzati srce i do 250 otkucaja u minuti. Kada se to dogodi, komore nemaju dovoljno vremena da se napune pre kontrakcije, što sve može da smanji dotok krvi u mozak i izazove vrtoglavicu.
Još ozbiljnija aritmija je ventrikularna tahikardija (VT). Ona počinje u jednoj od srčanih komora (desnoj ili levoj). Može da traje nekoliko sekundi, ali i više minuta ili sati (tada se naziva održana VT). Uobičajeni simptomi su palpitacije, vrtoglavica, slabost, bol u grudima, kratak dah i nesvestica ili stanje blizu nesvestice, a moguće je da neki pacijenti nemaju nikakve simptome.
Održana ventrikularna tahikardija je opasno stanje i, ako se ne leči, može preći u ventrikularnu fibrilaciju, što je životno ugrožavajući poremećaj ritma koji može dovesti do gubitka svesti i srčanog zastoja, to jest prestanka rada srca.
Izvor: harvard.edu/ Zdravlje, Kurir